Istorija srpskih železnica : 1850-1918
446
__Па ипак, и поред све те предострожности, коју је аустроугарска влада спроводила, после 1880 године успело се да се изграђивање локалних пруга појача, благодарећи закону о вициналним железницама који је био објављен 13 јуна те године, а доцније 24. фебруара 1888 године био допуњен и законом о железницама локалног интереса. На тај начин дата је могућност да се, у периду од 1880 године па све до великог европског рата, изграде многе пруге у југословенским провинцијама под аустро-угарском влашћу.
Према горњем закону, концесије су могле бити даване врло лако за грађење свих пруга локалног интереса па ипак било је извесних ограничења. Тако по члану првом поменутог закона, у његовој другој алинеји, скупштина и влада резервисале су себи право да постављају специјалне погодбе за оне пруге, које засецају у опште интересе Двојне Монархије. Исто тако влада и Н. скупштина резервисале су себи нарочита права постављања тих специјалних погодба и за све оне пруге које су додиривале државне границе Монархије.
Све концесије које су даване по овом закону имале су да важе за време од 90 година, али и овде је влада задржала себи специјална права предузимања железница, по изданим концесијама, у извесним случајевима када су били у питању општи интереси Монархије. Све ове железнице биле су под надзором Министарства саобраћаја а њихове управе биле су дужне да извршавају стриктно наредбе Министарста које су се односиле на кретање возова и вршење поштанске службе.
Благодарећи овоме закону, отпоче интензивно грађење железница у Аустро-Угарско. Образоваше се друштва са капиталима: југословенским, аустријским, маџарским, немачким, швајцарским, енглеским, холандским и почевши од 1887 па све до 1916 године беху предаване јавном саобраћају многобројне пруге вициналних железница и железница локалног интереса, од којих су, доцније, после рата, многе припале Југославији').
Износећи овај сомерни историјат стварања железница у ју“ гословенским провинцијама под окупацијом бивше аустро-угарске монархије, од интереса је да овде донесемо и један извод из старог правилника за железничку радњу, који је важио на угар-
7) Види: Светислав Милосављевић — Наше вициналне железнице — чланак у Јубиларној књизи Ј. Д. Ж. — 1929 — Београд.