Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

упутих на крајње десно крило (окомке планине Бистре) ради грожења, одступници турској. Ови синоћњи извештаји, дакле нису били тачни. Од. села Осоја а на положају према њему, на коме бејах пласирао моја три топа, добисмо и пешадијску као и артплеријску ватру турских брдских топова. Но све то беше тако бедно по дејству да и не обраћасмо пажњу, јер успесмо да топове ућуткамо, и пожурисмо да ватром натерамо аскере да из села Осоја и кестенове шуме око села што пре истерамо, те омотућимо нашим пешацима даље надирање, ј

Око 12 часова на подне успесмо да их отерамо из шуме. Било их је око два табора. Они су овако растурени безобзирце бегали преко кичевске долине, да што пре пређу преко корита реке Копача и довуку се до репа. турске одступајуће колоне, која је измицала друмом преко Сопа ка Битољу, запаливши мост на реци копачкој. Наша коњица по ескадронима јуриша за Турцима, прогуравши једним делом и кроз Кичево.

Најлепша слика коју нам је дала, био је тренутак пешачке борбе ва митраљеском ватром против извесних турских делова, који је беху дочекали иза заклона, једног рова, који ограђује винограде у долини Копача. Успевши, лепо је видесмо како појаха и продужи гонење. Наша пешадија одмах за коњицом, у потпуно правилној стрељачкој линији наступа долином кичевском. Прима неколико шрапнела од турског ваштитничког топа и... Кичево је наше!

Моји циљеви ова два дана били су: пешадија иза заклона у шуми, при наступању и одступању, село, артилерија при отварању ватре, товарењу и одступању. Даљине су биле: 2000, 2400, 2800, 3600 и 3800 метара,

Око 12.80 часова спуштамо се косама, које од села Осоја падају Кичеву, да припремимо бивак за ову ноћ,

Батерија ми је за све време гађала потпуно откривено, како због самог нагиба терена покривеног шумаридом, тако и због самих циљева који су били сувише ниско. Нишанило са глетком, мерећи месни угао непосредно. Тачке распрекавања су биле врло добре. Пада у очи, да смо за време мира, нарочито ми брђани, готово сва гађања, вршили маскирани или заклоњени, а никад под горњим околностима. Даље, даљине нам никад не беху веће од 2000 до 2500 метара, т. ј. тако зване средње брдске даљине, с обзиром на удаљење коса на брдском терену, док нам се сада појављују циљеви обично на нашој највећој даљини обележеној на даљинару (3600, 3800), Повећање месног угла за 150 хиљадитих смањујући даљину за 1000 метара, како то предвиђа наша настава гађања, да би се поститла и већа даљина од даљинарске, нетачно је. Пре би се за горњи случај (гађање низ стрме нагибе) могао употребпти следећи начин: Нишанити непосредно са даљинаром 0, а темпирати зрна на дотичној даљини све до 3800 (највећа даљинска мера — подео) а са одређеним поправником, За веће даљине од 3800 најбоље се служити разорним гранатама за проверу даљине како и предвиђа настава.

24. Октобар. Преданило се на истом месту. Подносе се релације и извештаји о стању батерије, људству, коњима, спреми, материјалу и муницији.

== 47 = 2