Iz nove srpske istorije

82 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

вија, чије су привилегије биле под њеном заштитом. Докле је Аустрија Србији саветовала умереност у захтевима, дотле је Русија препоручивала енергично вођење рата, да би успесима натерала султана да јој подари извесне привилегије, које би јој она гарантовала. Опасност пак да се Французи умешају у српско-турски спор постала је врло акутна после сла: вне Наполеонове победе код Аустерлица, чији је резултат био огроман (нов. 1805). Аустрија је била понижена и смањена; Русија, њена савезницг, делила је ову униженост, Пожунским Миром (дец 1805), Аустрија је поред осталих земаља уступила Наполеону Далмацију, те је тако овај лобио чврст ослонац на Балканском Полуострву. Из Далмације Наполеон је могао, према потреби, угрожавати или помагати Порти. Русија и Аустрија, које досада нису имале такмаца на Балкану, добиле су га сада у лицу најсилнијег владара у Европи. Ако су Русија и Аустрија досада слутиле да ће Наполеон предузети што против Турске, уништење ове царевине од стране ранцуске постало је аксиом нарочито за руске државнике. Упорност којом је Наполеон тражио Далмацију, био је очити доказ његових намера, У оваким приликама, Русија и Аустрија морале су се још више заинтересовати за Србију, којој се Француска тако близу прикучила, Уставици су пак у ово време били узрујанији него икада. Пораз који је претрпео Хафис-паша, који је као царски везир требао да уђе у Србају да ред поврати, изазвао је читаву сензацију на Дивану. Порта, која се дотле устезала да Србе прогласи бунтовницима, може бити с тога што није имала довољно средстава да их покори, морала је предузети озбиљније припреме за угушење устанка.) У колико је успех сраски био већи, у толико су устеници морали бити забринутији за крајњи резултат свога предузећа, (Са свију страна стизали су устаницима вести

те За

си 458 окт. 1804. Цариград. Италински Чарториском.

2