Iz nove srpske istorije

ИЧКОВ МИР 81

њихово тражење стране заштите, учичили су те је и за Русију и Аустрију српски покрет изгубио своје месно обележје. Увидело се да је устанак еминентно политичког карактера: прилике пак у којима се појавио, само су појачале интерес тих сила за уставнике. У ово време центар европске полатике био је у Француској, којом је господарио Наполеон |, Њгговим необичним војничким успесима равнотежа еевропских сила била је поремећена, и судбина целе Европе била је у његовим рукама. Није чудо што је тај велики прекрет био од последица и на Балканско Полуострво. Русија и Аустрија држале су као извесно да је Наполеонов план да сруши турско царство, и нису им биле непознате везе његове са Хришћанима у Турској. Немири у Србија отварали су само нову перспективу француском утицају на Балкану. Полазећи с ове тачке, и Русија и Аустрија, нераздвојне савезнице против Наполеона, заузимале су се на Порти у корист Срба, уверене да ће се они у невољи обратити Наполеону, који не би пропустио, по њиховом мишљењу, да српски покрет употреби за своје циљеве и против турске царевине, Иако су обе државе суревњиво мотриле једна на другу, суревњивост која је често врло далеко ишла, ипак патање о примирењу Србије било је од такве важности да су обе државе у принципу биле сложне да Србима ваља израдити извесне уступке и не дати повода да се Срби обрате Француској.

Истина, била је велика разлика у схватањима аустриских и руских меродавних кругова о решењу српскога питања. Аустрија је сматрала да је довољно да се у Србији поврати стање какво је било после Свиштовског Мира, кад је она предала Србију Порти, т.ј. повративши ред у земљи, предузети мере које ће га у будућности одржати, Русија пак ишла је нато, да Србија добије положај према Порти као румунске кнежевине, Влашка и Молда-

7 Аустрија је потказала Порти да су Срби 1804 слали депутацију у Петроград.

Из Српске историје 6