Iz nove srpske istorije

4 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

нили исту такву молбу и Францу |, и да је он обећао да ће се за њих заузети, али да је одбио да им да помоћи,“

Молба српскога народа дошла је у Петроград. баш кад је Русија била најјаче под утиском победе на Ауслерлицу и утврђења француске власти у Далмацији, Чарториски, руски министар иностраних дела, у више извештаја развио је био све последвцекоје могу отуда настати за руску превласту Турској, и опасности које грозе овој трулој царевини, огрезлој у устанцима, и која је сад под директним ударцем Наполеоновим. Услед тога он је испитивао начине којима би се могла спасти Турска, и чинило: му се као најзгодније да се она преобрати у конфедерацију народа који је састављају, и да та конфедерација'буде под руским покровитељством. Међутим као прво средство предлагао је да се Црна. Гсра, Брда и Херцеговина, које се додирују са новим француским посесијама, организују као отпорна тачка гротив Француске, и да се утврде преко тих "земаља везе између руске флоте на Јадранском. Мору и Каргђорђа,

олазећи са гледишта да је веза са Србима: због Француске потребна, и имајући у виду њихову молбу и опасност у којој се они налазе услед погибије Хафис-пашине, Чегрториски је предложио цару ове мере (11 јан. 1806):

1. Молбу сраскога народа цару послати у Цариград рускоме посланику, да је саопшти Порти, и да све употреби да је одврати од припрема против Србије, и да јој скрене пажњу на могућност да се Француска уплете у српско-турски спор.

2. Како резултат овог заузимања није известан, то би требало да се Србима да могућност да се боре, с тога да им се пошље 10.000 дуката, и да. се норадиш код Аустрије да се Срби снабду војним потребама.

1 Извештај Чарториског од 1 јан. 1806. Сравни 3 фебр1806, Чарториски Италинском