Iz nove srpske istorije

ИЧКОВ МИР 89

„са свију страна шаљу у Цариград „Петра Ичколича" „с умерењејшим прошенијами“, Писмо се за-вршује тиме, како ће му Ичко показати своје пуномоћије, разговарати о свему с њима опширно, и најзад молбом да га Италински саветујг и да се за Србе заузме.

Ичко се одмах крене на пут преко Влашке, Прошавши кроз Букурешт, Ичко је ишао влашкох кнезу и изјавио му ла ће се за своју мисију обратити патриарху. Ну српски депутат изгледао је Ипсилантију човек „малог поверења“, рускоме генералном консулу Л. Кирику није ни ишао, и овај је похитао да јави посланаку у Цариград да му се Ичко сумњив чине“.

Баш кад је Италински био сав заузет испадима генерала Себастијанија, који тек што је био стигао, представи му се Петар Ичко са препоруком Карађорђевом и покаже му своја упутства, Руски посланик је у прво време сумњао да Ичко није нека ухода. Мако је јако ценио Србе као одличне војнике, свршетак депутације српске од 1805, коју -је предводио Чардаклија, није му оставио добре успомене. Али кад је видео да су печати и потписи исти на документима Ичковим, као и на онима што их је досада примао из Србије, сем тога да му Ичко детаљно говори о мисији Беја Новокрштеног, кога је Михелсон послао у Србију, уверио се да је Ичко заиста депутат српског народа. Ну, расејан збацивањем румунских кнежева и ситуацијом у Цариграду, Италински је сматрао ла је Ичкова мисија унапред осуђена на неуспех. Порта је тада објављивала да је Србија већ покорева успесима румелиског валије Ибрахим паше и босанскога новог везира Хозрев Мехмед паше“, Положај пак руских послова у Царигралу био је заиста такав да се руски посланик није смео испољити као заступник Срба у моменту. кад је Себастијани износио Порти

1 18 јули 1806 Л. Кирико Италинском. 2 2 авг. 1806 Италински Будбергу.