Iz nove srpske istorije

90 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

да је Русија једини кривац за нереде у Србији, Ичко је најзад био остављен сам себи.

Тешко је магађати какве је све утицаје сем патриарховог Ичко употребио да дође до жељенога циља, али је изван сумње морао бити необично окретан и вешт човек. Ну исто је тако изван сваке сумње да је Ичко нашао Диван сасвим расположен, да што пре скине српско питање са дневног реда. Порта је пристала без устезања да Србима подари тражене уступке (августа),

Петар Ичко се врати у Србеју са мухасилом (септембра), да на скупштини изнесу услове које Порта начелно нуди Србима. Скушштина, сазвана у Смедереву, крајем октобра', примила је Портине услове, захваљујући Порти на царској милости и на томе што је баш Хасан-агу одредила за мухасила, кога су Срби познавали као благог човека. Скупштина даље јавља Дивану, да шаље поново у Цариград Петра Ичка са кнезом Живком Константиновићем да утврди „твердо и конечно“ српске послове“, У скоро за свим се Петар Ичко крене са другом за Цариград, а царски мухасил остане у

рбији,

Кад су српски изасланици стигли у Цариград, политичка ситуација била је тако измењена и имала је индиректно великог утицаја на српске послове. Себастијани је успео те се Порта-завадила са Русијом, збацивши румунске кнежеве Ипсилантија и Мурузија, што није смела да учини без претходног споразума са Русијом. То збацивање кнежева пролазило је кроз различне фазе од августа до октобра месеца, док најзад руска впјска није, без претходне

4 јули 1818 Ст, Живковић Михаилу Герману.

2 Смедерево. 5 нов. 1806 Скупштина Дивану. У овом акту нема кнеза Милића, за кога Вук каже да је у друштву с Ичком и кнезом Живком Параћинцем отишао у Цариград. Грађа стр. 207. — Француски посланик у Цариграду, генерал Себастијани, у своме писму од 28 јануара (н. с) 1807, упућеном Талерану, министру иностраних дела, вели да се у Цариграду налазе Ова српска депутата.