Iz nove srpske istorije

110 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

тога акта. 1836 год. Милошу је био послан из Џет"рограда један кратак нацрг за то, Главни захтев био је да буде састављен савет од најглавнијих народних старешина, који су готово сви били против Кнеза, и који би били доживотно у Савету. Та је одредба била и у уставу од 1835 год. Али она је Милошу тамо изгледала мање опасна. Тај је устав био његово дело, управо био је октроисан, у наименовању саветника кнез је био слободан, у уставу је била призната пзвесна улога и Народној Скупштини, у кратко кнез је имао широко поље за маневрисање, Сем тога, била је иједна важна психолошка промена код Милоша од укинућа арвог устава. Посета коју је Милош учинио Султану у лето 1835 и дуже бављење у Цариграду јако су утицали на његову самосвест; његова урођена љубав за интригу нашла је јак потстицај и охрабрење у турској престоници, где је Милош први пут видео на послу министре и амбасадоре више великих сила које се боре за утицај у Турској, и зажелео да игра већу "улогу и да изиђе из уских руско-турских односа, Ту његову тежњу Русија је одмах осетила. „Ја се бојим“, говорио је Милош доцније, „Русија је, од мога пута у Цариград, била мој непријатељ“. Ретроспективно, Милош је сад осећао већу горчину због извесних руских поступака, него кад сусе они ефективно догодили, на пр, охоло понашање према њему барона Рикмана, руског ген. консула за Влашку и Молдавију, кад је долазио у Србију да извиди ствар устава од 1835 год, Рикман је саркастично говорио о уставним одредбама, о српском грбу, застави и значају наследности кнежевског достојанства у породици Обреновића, говорио речи из којих је Милош изводио да Русија нити мари њега нити Србију, Милош је био стскао уверење да је Русија против њега, да ради да га обори или бар да ограничи његову власт. Он је био дубоко убеђен да Русија није имала друге намере са Србијом него да се послужи њоме за своје будуће планове противу Отоманске Царевине .