Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 111

Сад, под новил приликама, под руском дарек-"тивом и наваљивањима, установа доживотнога Савета изгледала му је врло опасна. Зато се Милош правио више или мање невешт руском захтеву.

Прилике, под којима је Устав од 1835 године био донесен, дефинитивно су компромитовале готово све старешине у Милошевим очима. Тада је он могао јасно видети шта они мисле о њему: он је дознао шта се све говорило по њиховим тајним састанцима, и да је било лица која су предлагала не само његово збацивање већ и његово убиство, ако не пристане да да устав, Свакако, Милош је знас да, после укинућа тога устава, не може да рачуна ни на кога од енергичнијих народних старешина. Старешине пак нису веровале Милошу. У кратко, позиције су остале као уочи буне 1835, са јасном дилемом: да ли ће старешине капитулирати пред Милошем или Милош пред старешинама. Обе стране са зебњом су се питале, за ким ће поћи маса народа у случају отвореног сукоба.

Народ“је, међутим, пасивно подносио и даље Милошев режим, али је било јасно да све више подлеже тајној агитацији противу Кнеза, који је у народу добио још и репутацију кривоклетника: народ је знао за његову свечану заклетву на устав, али није знао под каквим је условима устав укинут.

На челу незадовољника био је главом брат кнежев Јеврем Обреновић. Уз њега је најглавнији био Вучић, који је био управо душа завере која је против Милоша скована. Двојица од његових најглавнијих другова, Стојан Симић и Ђорђе Протић нађу за најбоље да се склоне из земље, из страха од Милоша. На тај начин, анти-Милошева странка добије јаке експоненте у иностранству, с којима је Вучић био стално у тајној вези. (Ст. Симић се настани у Букурешту; Ђ. Протић је лутао по Аустрији, Влашкој и Турској. Обојица су живо радили код Русије, описујући најдрњим бојама Милошев режим и тражећи њену интервенцију. Протић је радио и код Турака, представљајући им Милоша