Iz nove srpske istorije

112 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

као њиховог највећег непријатеља, о чему Турке није требало кного уверавати, Турци су, и без те агитације, блли огорчени Милошеви непријатељи. Јусуф паша, командант београдске тврђаве, симпатисао је живо Милошевим непријатељима. Под утицајем уставне борбе и тужаба противу Милоша,

усија наименује 1836" год. једног вице-консула у Оршеви на Дунаву с инструкцајама, да дискретно прати догађаје у Србији и извештава министарство о свему што му буде изгледало од интереса, Русија је избегавала да пошље консула у Србију. Према самим односима између Русије и Милоша, "шиљање консула у Србију изгледало би да Русија хоће непосредно да контролише Милоша и да подржава опозицију противу њега. То је избегавала и из обзира према Порти, а и из обазривости према. другим заинтересованим државама према Турској, каошто је Енглеска и Француска, које би може бити похитале да наименују своје агенте у Србији, да изблиза прате рад Русије у новој кнежевини. Аустрија је имела у Београду свога консула од 1836 год, али њен јг положај сматран као изузетан због непосредног суседства и економских односа између Аустрије и Србије.

Поред свих обзира што консул није послаг у Србију, Милош је у руском вице-консулату у Оршави видео центар интрига противу себе, Преко тога вице-консулата он је мислио да Русаја убацује новап у Србију и ради на његовоме паду и на довођењу на престо кога члана Карађорђеве породице. Он је био увгрев да је изгубио цареву наклоност због интрига Родофиникина, који је био руски агент у Србији за време првог устанка, а сада имао врло висок положај у министарству спољашњих послова. у Петрограду.

Милош је био као изолисан. Неписмен, -он је за своје најповерљивије односе узимао као тумаче и секретаре Србе из Угарске,

То су биле околности под којима је пуковник