Iz nove srpske istorije

СРПСКИ ПОКРЕТ 55

Утврђење француске власти у Далмацији било је врло важан моменат за даљи ток догађаја на Балкану. С јелне стране, Француска је могла с више успеха дејствовати на Порту, и улити јој више поверења да ће јој у незгодној прилици брзо притећи у помоћ и тиме је увући у свој политички систем; с друге стране, ако би Порта показала наклоности да приступи непријатељима њеним, француска војска у Далмацији одузела би јој сваку вољу да се реши на тај корак, Евентуално, ако би се Француска стицајем околности решила да жртвује Турску, онда би могла учествовати у њеној деоби, јер је сада у њеном непосредном суседству. Једном речи Наполеон је с правом сматрао Далмацију као кључ Турског Царства. ~

Заузимање Далмације није било без великих тешкоћа, Кад су Аустријанци напустили Боку Которску, не чекајући да Французи дођу да је приме од њих, здружени Бокељи са Црногорцимами Русима са Крфа заузму Боку (феб. 1806). Са ове згодне позиције, потпомогнути својим савезницима, Руси отпочну офансиву у Далмацији против Француза, који тамо нису имали још довољно војске нити флоте. Да не би руски утицај захватио и дубровачку републику, Наполеон је био решен још у марту 1806 да је конфискује, тим пре што је држао да ће Руси покушати да се дочепају Дубровника, ако буду принуђени да оставе Боку. Преговори дубровачког сената са руским вице-адмиралом Д. Сењавином дали су доста повода за то. На његову заповест генерал Лористон заузме изненада Дубровник 15 маја, и изјави у име Наполеоново да неће признати независност и неутралност дубровачке републике, докле је руска војска у Албанији, Крфу и Боци Которској. Одмах после заузећа Дубровника, здружени Црноторци и Руси опсаде тамо Лористона, и тек 24 јуна успе генерал Молитор да га избави из овог тешког положаја, али Бока оста и даље у рукама Руса и Црногораца. Као залогу, док му Аустрија не преда Боку, Наполеон је задржао важно стратегиско место