Iz nove srpske istorije

56 МИХ, ГАВРИЛОВИЋ

Браунау на Ину, и доводио ју је до очајања сваковрсним захтевима само да би израдила код руског двора предају Боке, Али све је било узалуд: Русија се није освртала на бедан положај своје јучерашње савезнице.

Наполеон је одмах предузео читав низ мера да би осигурао Далмацију и Истру, које су биле блокиране од руске и енглеске флоте с мора, и којима је, каошто смо видели, грозила опасност и са сува, Утврђивао је далматинске градове, нарочито Задар, градио стратегиске путеве ка Босни и Црној. Гори, тражио начин да што више умножи своју војску у Далмацији и тиме улије респекта Аустрији и Турској. „Жеља је моја, писао је Наполеон принцу Евгенију (марта 1806), да сваки дан пре но што легнете, аците један поглед на Далмацију, те да тако сазнате њене потребе и потражите начина да их задовољите". У априлу 1806, Француска отвара генерални консулат у Травнику и поставља на то место Петра Давида. бившег отправника пословапри малтеском реду. Он има не само трговачку мисију већ и политичку. Стављено му је у задатак да задобије за Француску Бошњаке Турке, који су с неповерењем гледали на своје нове суседе и да прати догађаје у Србији, „догађаје који су тако често узнемиравали

исоку Порту“: Слична мисија у Скадру била је поверена мало доцније Марку Бруеру, који заузима као Француз доста видно место међу дубровачким песницима. Сем тога, Наполеон је позвао Порту да нареди околним пашама да се удруже са француском војском против Црногораца, који у својим нападима против Француза нису штедили ни турску територију.

1 Године 1807, за канцелара овог консулата био је постављен А. Спаштене—Пез 05565, писац лепога дела о Босни: Моуаве еп Возше дапз [125 аппеез 1807 ег 1808. Рап 5, 1822, 11-80.

г Магс Вгиеге Пезптаих, Бруеровић као дубровачки е сник, био је син француског консула у Дубровнику, који се

звао Сћапе5 Кепе Вгцеге, зјецг дез Кјуаих и који је за3 имао тај положај од 1772 па домаја 1806. Год. 1793 Марко