Iz nove srpske istorije

СРПСКИ ПОКРЕТ 59

да подари Србима тражене привилегије и да их на тај начин привеже за себе. Један од аргумената да им се учине концесије, био је и тај, што се је Француска, добивши Далмацију, јако приближила Србији. Како је пак позната њена политика да интервенише и да се уплеће у туђе послове, вероватно је да неће пропустити ову прилику да се умеша у српске ствари. Ако Србима не остане ништа друго до да бирају између своје пропасти и француског покровитељства, јасно је којој Бе се страни приволети,. Султан Селим, дакле, требало би да заборави прошлост, и одобривши Србима тражене привилегије да их привеже за себе. На овај начин он би себи. уштедио један штетан рат, чији би резултат био погибија једног храброг и верног народа каошто сух Срби, који би се, у случају учињених концесија,. ставили у службу Портину.

Могућност француске интервенције није био само празан аргуменат за Русију, већ се је она фактички бојала тога, Зебњу своју да Фравцуска не интервенише у српским стварима, изјавила је Русија бечкоме двору, још у почетку српскога устанка, кад још Француска није била у Далмацији (августа 1804). Надајући се још у почетку 1806 год. да ће

Порту увући у свој систем, Русија је била сагурна да Наполеон у томе случају не би пропустио прилику да интервенише у српско-турскоме спору, Да би му се одузела прилика зато, т. ј. да се Срби не би обратили на њега, требало је да Порта да задовољења њиховим захтевима, каошто је Русија успела годину дана раније да Порту наговори да на то пристане. Заиста, кад је Русија у половини 1805 године, у низу својих алијанција, које су сачињавале трећу коалицију, начинила и савез са Турском за одбрану и напал, она је била уговорила и аутоно“ мију за Србију, У томе погледу Србија је имала да се изједначи са Влашком и Молдавијом. Али Порта није ратификовала овај уговор, и он је по нас остао без икаквих последица.

Није овде место да расправљамо питање у ко-