Iz nove srpske istorije

60 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

лико је било могућно у ово време зближење Србије и Француске. Главно је да напоменемо да су Срби знали позитивно, да се Русија за њих ззузима и да су се надали најбољим резултатима од тога посредовања. Тек 1807 год., када су видели да им савез са Русима није донео ни жељенога мира, ни материјалне помоћи којој су се надали, јављају се међу срчским старешинама и такви који желе да се тајно пошљу депутати Наполеону, да га умоле за покровитељство. Родофиникин, у једном писму своме министру, вели да је баш на време стигао у Србију „да спречи тај корак. Са француске пак стране није било ни најмање изгледа за зближење са Србима. Наполеон је свакојако хтео савез с Портом и никако не би пристао да се у њеним очима компромитује. Он је изнео своје гледиште на српски устанак у писму упућеном на Талерана, министра иностраних дела, у коме му наређује какав одговор треба да -да на горње захтеве Русије, захтеве, које му је сама Порта саопштила.

„Ако је истина, писао му је Наполеон, да Ру«сија жели одржање турске царевине, зашто не пре стаје помагати Србе речима (ехћог!аНоп5) и новцем7.. Зашто не пошље против Срба 3—4.000 људи7 Ова проста демонстрација учинила би да виде да немају ништа чекати од Русије... Зар не би требало да Русија каже Србима: Ако сте готови да положите оружје, да издате вође који су вас завели, да се вратите у ред, ја ћу вам израдити од Порте опроштајр Место тога шта нуди Русија2 Прокламовати независност Србије! Па то је управо циљ побуне, која је распострта међу Србима. То је развој великога плана, смишљенога одавно да се Турци терају у Азију. Ако би Срби добили оно што су добиле Молдавија и Влашка, т. ј. независност, Мореја и други делови турскога царства, где има тако многб православних, тежили би истоме циљу. и тиме би био 'одмах извршен пад отоманске империје. Тако је, дакле, Русија нашла, да би сакрила своје праве непријатељске поступке које чини, да су предлози