Iz nove srpske istorije

62 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

пре са тим покретом. „Треба угушити устанак и употребити са репресивним мерама, које се могу предузети за повраћање реда, мере мудрости и организације, које једино могу да га одрже,“ Опасност је од устанка тим већа, што су се Руси почели мешати у српске ствари, хотећи да га употребе за своје циљеве; Себастијани је требало да живо представи Порти како се Фравцуска, противно Русији, лојално понаша у српско-турском заплету. „Да су се Срби обратили на Његово Вели“ чанство, вели Талеран у инструкцијама за Себастијанија, мени би било наложено да им кажем да пре свега треба да се покоре."

Пролазећи кроз Букурешт (јула 1806) Себастијани не пропусти прилику да се изјасни с кнезом Ипсилантијем, који је сматран као особито одан Русији. „Русија је, говорио му је Себастијани, подигла противу нас Црногорце, али ћете видети шта ће с тога с њима бити. Цар се је зарекао да истреби овај народ; учиниће од тога страховит пример. Срби ће имати исту судбину, ако се брзо не покоре. Остатак неће смети главе подићи, Већ имамо доста знатну војску у Далмацаји. Она ће поћи на Србију, ако устреба.“ Јако му је пребацивао да потпирује српски устанак и да даје Србима руску помоћ, против чега се је Ипсиланти живо бранио, и дијалог се овако настави:

Себасшијани. — Ма како било, треба се пожурити да се овај народ врати у покорност (Аеуоп). Учините једну ствар која ће се јако допасти цару и која ће доказати у исто време вашу приврженост интересима Портиним; приволите овај народ да затражи милост, обећавши да ће Француска гаран"товати његову безбедност.

Ипсиланши. — У почетку беше погодба лака. Како ми је онда било наложено да радим код побуњеника, ја сам учинио све што је зависило од мене, али Висока Порта није хтела никакво помирљиво средство, и сад је ова афера остављена румелиском паши.