Iz nove srpske istorije

СРПСКИ ПОКРЕТ Е 63

Себасшијани. — Добро је учињено: никада не -треба уговорати с бунтовницима.

На речи Ипсилантијеве да Срби не траже ништа друго до да живе на миру, Себастијани одгоори: „Ако је тако, заузмите се код овога народа (и кажите му да ће се француски посланик заузети за њега. С моје стране ја ћу радити код Порте, али ставите му добро на знање да треба, ако неће да „буде притешњен француском силом, да прими без устезања оно што ћу учинити за њега.“

Ипсиланти обећа да ће радити код Срба у томе смислу, чим га Порта на то овласти, и Себастијани му обећа то овлашћење. Противно овоме Ипсиланти

је живо представљао Русији користи, које би она могла извући из српскога устанка, и предлагао је да (се устаници обилато снабдеју новцем и осталим по-•

требама (августа 1806). 1

Дошавши у Цариград, Себастијани развије сву своју енергију да изврши свој главни задатак, тј. да увуче Русију у рат с Портом. За непуни месец дана он је успео да Порта збаци влашког и мол_дазског кнеза, Ипсилантија и Мурузија. На њихова места били су постављени Суцои Калимаки из антируске партије, Ипсилантију било је пребацивано да је потпомагао српски устанак, да је уверавао Ру: -сију да може заузети Молдавију и Влашку и да може, пруживши руку побуњеним Србима и Црногорцима, довести Турску у велику опасност. Ипсиланти је био заиста врло одан Русији, али је гледиште француско-турско о његовој улози у српскоме устанку "веома претерано. Мурузи се је пак лојално понашао према Турској и Русији. Прота Матија Ненадовић забележио је у својим Мемоарима једну епизоду, која нам живо илуструје држање једног и другог кнеза. Српски депутати, идући за Петроград, нису се имали ничега бојати кроз Влашку, где је господарио Ипсиланти, у Молдавији пак у мало их власти нису тухватиле,