Iz nove srpske istorije

74 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

Исто су тако били послани фравцуски официри да приме Котор и Крф. Наполеон нареди Мармону да: ве напада више Црногорце, већ да ступи с њима у пријатељске односе и да покуша да их придобије за француску протекцају. Откако су Французи били успели у 1806 години да одбију руско-црногорски напад, они су готово остали на миру, јер се је очекивало да догађаји на северу реше ситуацију у Далмацији. Јула 31, Бока Которска предата је Французима,и Лористон објави прокламацијом општу амнестију Бокељима за све оно што се је десило пре но што су Французи заузели Боку. Покушај пак Мармонов да придобије владику црногорског за француску протекцију, остао је без успеха, Владика је енергично одбио да прими францусксг конзула на Цетиње, као и понуду Фрагцуза да подигну пут од Котора до Никшића, и запети односи између њих остали су све до краја француске владе у Далмацији. Дубровник, о коме није било речи у

илзиту, остане и даље у рукама Француза, Јануара 1808, Мармон распусти Сенат, и тако је престала политичка ексистенција ове републике.

Преговори пак о примирју, који су вођени: с Турцима у Слобозији, близу Ђурђева. наишли су на тешкоће. У своме извештају министру иностраних дела, француски изасланик вели да је српско питање било живо дискутовано. Турски пуномоћник, Галиб-ефендија, одбијао је свако преговарање о побуњеним Србима, јер су Турца хтели да сами остану господари у питању да ли да казне Србе, или да им опросте. Турци су, због анархије која је владала у њиховој држави у време ове борбе између Наполеона и Александра 1, успели да изведу своју војску на Дунав тек у мају и јуну, тј. у моменту кад се је рат приближавао своме крају, Себастијани је саветовао великом везиру да се користи примирјем и да са целом војском, коју је имао на Дунаву, пође на Србе да их уништи, Руски пуномоћник, Лашкарев је знао за ове намере, и да би очувао Русији утицај који је задобила у Србији,