Iz nove srpske istorije

76 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

ско питање, Бечки двор, угрсжен у првом реду Наполеоном, није се могао освртати на жеље устаника, јер би крајњи резултат тога био да се завади с Портом. Русија, на челу покрета против Фравпуске и савезница Аустрије, исто је тако била усвојила, у ово време, консервативну политику у погледу на Турску, мада је Александар |, ступивши на владу, свечано објавио да ће наставити политику Катарине [. Иако је, дакле, српски покрет отварао широко поље амбицајама Русије и Аустрије, интерес једне и друге силе био је, у овоме моменту, да имају Порту за себе, да се српско-турска криза одложи. Оба су двора давала Порти савете у овоме смислу.

Наполеон |, да би с успехом водио борбу с Русијом, гледао је да јој свуда ствара тешкоће, анарочато с Турском, с којом је била у традиционалном непријатељству. Победа на Аустерлицу учини да француски утицај отме маха у Цариграду. Долазак пак генерала Себастијанија за француског посланика на Порти убрзао је догађаје, и ми смо видели како је депломатска и оружана борба између Русије и Француске имала утицаја и на српски устанак, Главни резултат овога био је да је Русија изашла из своје резерве према устаницима, обећавши им, по цену зајелничке акције против Турске, своје покровитељство. (Од сада устаници су оставили решење своје судбине Русији.

Примирје у Слобозији је први акт где је Русија манифестовала своју заштиту над Србијом. То је прва етапа у развитку одаоса између Русије и Србије, који су се свршили руским покровитељством над Србијом. и које је било утврђено Букурешким Уговором (1812)и Акерманском Конвенцајом (1826), и оно је трајало све до Париског Мора (1856), којим је Србија стављена под колективну гарантију европских сила,

При крају, дакле, војне у 1807 година, српски устанак био је крунисан успехом у свима правцима. Устаници су не само очистили земљу од Турака, већ су имали и градове у својим рукама и задобили су