Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

У

цима православне богословије, својим вршњацима и једноверницима. Доцније, као што видесмо, и сам је неко време учитељевао. Отуда оно његово интимно познавање ђачког живота и ђачке ћуди, почињући од чобанчића, из сеоске школе, па до „сврзимантије“ и слушаоца великих школа у Бечу. Проведавши затим извесно време у Црној Гори као професор на цетињској гимназији, он је ту своју нову етапу искористио да проучи онај типски црногорски живаљ, оне културно заостале, али свесне и поносне гор- штаке, које је тако дивно насликао у својим кратким, снажним и занимљивим причама из Црне Горе, које уђоше у његова прва два зборника (Из Црне Горе ч Приморја). Он је исто тако лепо зпао да се користи својим дугим боравком у Боки Которској и, доцније, својим честим враћањем у Шибеник, као и ескурзијама. међу оне кршне и стамене далматиноке „горњаке“, који су у његовим приповеткама, а нарочито у роману Бакоња Фра Брне, тако живо опртани да се ту непосредна опсервација и студија на лицу места показује очевидна и, тако рећи, ухваћена !п Паотап!.

Исти је случај и са његовим причама из оста„лих крајева нашег народа. Свуда се јасно види да је његов приповедачки рад у непосредној вези са, средином у којој је живео. Рекло би се, чисто, као да је писцу главни посао био да из те средине изажме сву „књижевност коју је могла да да, или као „да су места, у којима, је боравио, писцу натуривала, редом предмете, које је у својим делима обрађивао.

Према томе, лица која нам писац пред очи износи, узета су готово махом из живота; та су лица живела и учествовала у догађајима, о којима нам писац говори. Бодулица, крчмарица „код веселог мрнара“ и јунакиња приповетке истог имела, постојала је у истини какву нам је Матавуљ приказује, и ко ове редове пише могао би лично потврдити да је она достојна била подругљивог надимка, што га писац даде њеној слици и прилици. Ненадни повратак из Америке дивовског Амруша, јунака, при-