Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

ХИ

су тако срећним оком запажена и из гомиле издвојена, да нас својом структуром подсећају на неке мајсторске фигуре из новела Мопасанових. У њима је Матавуљ дао пуну меру свога приповедачког талента; ту човек од заната може најбоље да види како. ве дијалог ствара, и како се лица доводе међу собом у дотицај, да би се пред читаоцем кретала, што природније и на њега деловала самим чаром својих покрета и свога говора.

Матавуљ нам је, покрај приморског градића, често пута описивао село и сељака из далматинског вагорја; али се он није увек, као његов колега. Ћипико, ограничио на то да опише сељака похотљивог, убојицу и крадљивца, који иде просто за својим живинским нагоном. Он.је понекад знао да простодушне сељачке типове снабде и крилима, као оног свог дивног Пилипенду") који се, својом простосрдачном оданошћу вери и отаџбини, диже у нашим очима до висине чисто херојске. У том случају, као и у многим другим, а нарочито у случају младе загорке Биле“), која својом благом милоштом и својим дивним самопрегором кроти и на пут човекољубља: и милосрђа изводи окорелог грешника Јурагу Ошкопца, — Матавуљ, који је иначе сув и слабо воли да се равпежава, успео је да нам да приповетку нсихолошке садржине и која се, полазећи са шаљиве основице, при-крају диже до тонова чисто лирских. И што је најинтересантније, приповетка Ошкотац 12 Била је, у исто време, једно мало ремек-дело простудираног живота, ремек-дело књижевног реализма.

Међутим, ни у оваким радовима својим писац. није волео да сувише „рашчлањује душевна стања“, каошто то раде писци скроз психолошког правца, него је пуштао да његова лица исказују радњом, а. нарочито говором, сву поихологију коју у себи носе. У једној од Матавуљевих јачих приповедака, у П0варети, све је дато покретима, и речима, понеки пу:

1) Јунак приповетке истог имена. 2) Лице у приповеци Ошкопац пи Била.