Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja, page 211

206 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА:

,

обухвати зликовца, његову дугу пушку и Капитана, чија пушка почиваше на шапама, али оно ухо до господара. бјеше наћуљено. Фратрово срце залупа, фратрова машта успламти, — видје себе како пада, погођен зрном усред срца, а ђаволски „Кап“ гризе му ноге и утробу, па, у тренутку највећег страха, завапи Исуса и Марију и започе слабим гласом: — Хваљен Исус, Јурага! Кап ђипи, прескочи зид и јуриша на пароха, који, сав блијед, стаде се бранити штитом, вичући:

— Јурата! Молим те, Јурата! Ослободи ме од пса!

Јурага се лагано исправи и трљајући очи викну:

— Ма ко ме зовез Ко је то“

= Ма ја сам, — фра-Анђел!

Ошкопац звижну, а Капитан се покорно врати и леже на пређашње мјесто.

— Хваљен Исус. Јурага; понови фратар и додаде: „А тиг“

— А, ето! А виг поврну Ошкоп, градећи се веома вачуђен.

(А ти а ви (Ви оним крајевима, значи: Како си, Како стег „А ето“ „тако-тако“).

Фратар настави:

— Јето се дошетао!... Не знам ли сам. Јутрос ми дође воља да се шетам! Па видих тебе, гдје лежиш, па рекох: „Хајде да запитам човјека, како је. јер сам чуо да си немоћан.

Ошкопац стаде пунити лулу. Пошто жкресну дрвцем, одбацујући трве димове, одговори:

= А јето, ЈЕ добри оче. не служе ме ноге!

— Ма шта је управо“

= Ма... пите не знам, оче! Тако узеле се ноте! Године! Може бити и нагазио!

= А, по годинама. не би то морало бити! Јеси ли питао љекара2

— Како не! Одговори безочни Ошкопац. (У тај мах створи му се пред очима побратим Пуздрак,

"ПА АНИНА