Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

ДОКТОР ИВАНОВИЋ. 2271

— Што би дотуру!:.. Што побјеже!%... Шта је, Павле!2...

Па се Јусуф склони у прикрајак, и стаде викати: Павле! Павле! Држ га!...

Тада разумјех, коме је дар био намијењен. Павао се отрже и хтједе потећи из крчме, али га шчепах одостраг за мишице, подметнух му ногу и он паде ничице, а ја легох врху њега свом тежином! Нож му искочи из руке, млаз крви шикну испод тлаве му. Отадох викати:

— Дртжите! Помозите! Јусуфе, конопац! Брао донеси копор из кола, да вежемо овога лудака!... Полудио је доиста!

Иза врата, која бијаху иза тезге, кроз која. се излазило у мању зграду, настаде запомагање опе жене:

— Јао! Немојте господине, вас није хтио! Јао, милостива Мајко Божја! Није хтио вас, није хтио вас, него Ивановића! 7

У бјеснилу викнух:

— Везујте га!... Јусуфе, камо тег

= Ев, ев, ев, виче Јусуф, упијевши уже.

Њеко клече поред мене и дирну ме у раме. Бјеше стар сељак. Он започе:

— Устани, господине, ако Бога знаш! Не видиш ли, да је може бити мртав!

Ужаснут, скочих. И она двојица занијемише, укрутише се, зјенице им се раширише. Али опазисмо да Павлу ноге цепте, те њих двојица лагано та окренуше наузнак. |

Бјеше страшно погледати га! У паду раскрвавио уста и угрувао чело, те му је лице било од три боје! Раста је био осредњег, али жилав и чврст, малене главе, густих црних бркова.“ : ____Отари сељак попрска Павла водом, па му обојица помогоше, да. се дигне, па га посадише на клупу, леђима уза зид.

Након подужег тајца, Павле се поврати и очи му живнуше. Отари га запоји вином, а он скрену очи на мене. У томе погледу није било ни пријет-

15: