Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

ДОКТОР ИВАНОВИЋ. у 231

земљи, гдје је на средини пода горјела велика ватра. До средње зграде била је двобојна, мања, кућа, а. са стране дворишта стаје.

Крај огњишта сједио је сељачић и окретао је ражањ са прасетом. О веригама вишаше котао, а на жару бјеху пристављени лонци. У кугу је био разбој; за њим преградак, дуж стијена ковчези и хаљине и сељачки, дрвент кревет; на другој страни, оружница са дугим пушкама, јатаганима и кубурама. Еле, богата сељачка кућа, уз коју има јоши „кула“.

Оједох на домаћинску троножну столицу са наслоном. Ту запалих прву дигару од Травља.

Зачу се тутањ корака у кули, — најприје на дрвеним стубама, па, по поду. Дјечак бленуо у мене те заборавио окретање. Ја га опоменух и почех га питати о ситницама. Бјеше сиромашак, из села, слушче у Борила. Доктора не позпаје. Борило има још два момка. ·Најбоља им је млада господарица. Фтара се увијек лијечи травама и чека сина, да дође, да је излијечи. У селу се прича, да је доктор изучио четрнаест школа — шест малих и осам великих! Уђе Бориловица, жена, по стасу и снази, према, мужу. Поздрави се са мном, па само што рече: „Шта би брајуг па се одмах даде па спремаље вечере. За њом уђе момак и унесе морску рибу, коју смо им ми донијели. За њим, троје четворо дјеце, која се склонише у кући. да њима, Јусуф, који сједе крај ватре. Најпослије дође Борило, пружи ми руку и рече:

= Добро дошли!

= Дај Боже! прихватих... Видје ли, што се десиг Доктор је презебао!

Борило заврти главом и рече;

= И не провебао у. онакој трци и страху по мећави! — Дакле, знаш већ шта је билог

= Од Јусуфа сам чуо!

Оједе и умуче.