Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

МЕРИ УУ

ДОКТОР ИВАНОВИЋ. 283

Г

најбоље своје њиве, обећао му да ћу удати Анђушу, све је било узалуд, није хтио да чује низашто!...“ Овоме нашему писао сам све и свјетовао га да за живу главу не долази кући, док се ствар не за00рави... 5

Борилу потекоше сузе.

Стана се врати из прегратка, погледа расшлакана мужа, па сједе до њега и покри лице рукама.

Послије дуга мука, запитах:

— Је ли живо дијете

Он потврди главом. У чуду. жена погледа мужа. па мене, па запита;

= А, о томе је ријеч била“

= 0 њему, да! вели он... А ти и не знаш, што је било на Коњевициг

Па јој исприча. Лена је прсте ломила и давала свакојаке знаке чуђења и страховања. Кад он сврши, Стана рече:

— Ето видиш, Борило, како погоди онај мој ванг И памти шта ти кажем, неће на томе остати!...

А Борило поче: :

= Јадан ти сам, да сам знао, е је Павао на Коњевици! Он је тамо има њеколико недјеља. Кад сам ја јесенас пролазио, био је крчмар њеки Личанин.

Борило устаде, рекавши: _

= Одох да замијеним јадну мају, која не слути од чега јој се син разболио! Немојте јој ни казивати. Пошто отиде, Отана ће мени:

— Мој господине, да ви знате шта нас је због младога јада стало! Срећом, дијете је мушко. Као јабука је, — на матер! Овај мој просто тине за њим! Хоће, вели, ла га доведе у кућу, кад наврши шесту годину...

— Ама, рекох, зна ли доктор да има дијетег

= Како не би знао!г вели жена и осмјехну се сјетно... Али га видио није, а није могао и да је хтио, јер већ није долазио кући, ово је пета година! А не бих рекла, да га срце за њим боли!.. А ето, Ми чусмо да хоће ла се жени. да узимље њеку великашицу 2