Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

БОДУЛИЦА. | 31

торед сунчанијех здрака, и умјетног видјела, на. свој пачин свијетљаше гостима... Роза се преобрази. У ње је оно исто пространо сведено чело, али није више ведро како бјеше, но се по њем натуштили 06-лаци. У ње су оне исте сијере очи, али је поглед мутан. С образа јој неста здравог руменила; њега "замијени жута навлака. Насмије се Роза-али човјека заболи од тога смијеха. Нашали се, али је глас погоднији за кукање. Шта јој биг Није тјелесна 60лест, јер она не руши чељаде тако нагло, а тако страшно. Шта јој би одједном #

„Ово није чист посао!“ веле гости.

„Шта ти је, Роза“ питају је.

„А ко вели да ми је стаг... Ко вас пита за, васе послове а“ И Роза бризну плакати и скри сеу кухињу. Гости поврвјеше к њој. Она их изгрди, те се одмах разиђоше да разнесу чудан догађај. Роза узе :адјелу воде, па исплака, лице. Врћући се у кафану наиђе на свог милог мачка, коме не бјеше никад ружне ријечи рекла, а сад га немилосно ћуши ногом. „Мала“ јој бјеше одмах за тијем на дохвату, те је удари по глави. Додуше, то Гусјеници не бјеху првине, али сад заиста не бјеше крива низашто. "Затијем узе са једнога стола филџане и чаше на „гваптијери,“ а како је нагло повукла, падоше и одоше у стотине комада. Онда стаде ходати по кафани као мува без главе, па сједе до прозора и наслони чело на стакло. Дуго је тако сједила не обзирући се, нити је одговарала на поздраве ни на питања. Најзад устаде и посла по Занета; па кад овај дође, поведе га иза полица и с њим стаде шапорити. Писар изађе збуњен, погледајући њекако тајанствено госте. Залуду њеки потекоше за њим; он умаче свијема, отресајући рукама. Сад Мала потрча и допесе из куће нове хаљине газдаричине. Роза се преобуче у кухињи па изађе. Разумије се да ће сви за њом, ако и поиздаље... Гле! Може ли се очима вјероватиг Роза се устави пред кућом пароховом и зазвони. Врата се отворише и она уђе. Рова код