Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

поједипи делови куповали у трговини. 1 ) Кнез Милоиг је имао у Београду свога терзибашу, који му је правио одело и слао у Крагујевац. Европско одело, као што је напред речено, гетово нико није носио. За њега за дуго у Србији није било мајстора. Први шнајдери набављенп су за. војничко одело.-) Изгледа да нису били особито вешти те је 6 јуна 1827 године Гаврил Поповић из Пожаревца послао у Крагујевац „једнога шнајдера, који боље зна кројити мундире од Мишке, који је у Крагујевцу и тамо кроји и шије“. 3 ) Чак 1837 годнне у Шапну није било шнајдераР) Попови су се по селима носили као и остали сељацн, само су на глави носпли шубару или варошку капу од црнкасте чохе. Од осталога света највише су се разликовалп брадом, а неки су се„ особнто док су млади, и бријали. 3 ) По варошима су

Ј ) 19 авг. 1816 ппше Јован Обреновић из Шапца Димнтрију Геоогијевпћу у Београд да му купн чохе п арча за једне шалваре (Држ. Арх., К. К., Јеврем Обреновпћ 1861); 21 фебр. 1821, № 169 ппше Кнез Мплош Иетру Цукићу у Београд „да начини троје шалваре: двоје sa Савку, а једне за Перку, а при том за Дамњанову младу једно џубе, једну аншерију, срмали арч“ (Држ. Арх., К. К., Дел, Прот. 1821): 28 марта 1824, №’ 527 шаље Кнез Мплош Јеврему Обреновићу у Ваљево „по Јови хазнадару један аншерилук, иаауче и неколвко шамија “ (Држ. Арх„ К. К., Дел. Прот. 1824 1.

-) М. Петровић Ј, 685.

3 ) Држ. Арх., К. К, Нах. Пожаревачка 1827. За овога Мишку, кога су обично звали Побра Мишка велн Сретен Л. Поповић да је бно првп мушког одела шнајдер (не терзија) у Београду, а био је из прека, јер је носпо капут и панталоне, које смо онда прва пут впдели" (Сретев Л. П., 232).

■*) Држ. Арх., Држ. Савет 26 апр. 1837, № 849.

) Вук С. Kapaijitfi, Данпца sa 1827, стр. ПЗ.

64

113 СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША