Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

тим камењем украшено ирсшење. 1 ) Такво је одело носила и женска чељад из породице Кнеза Милоша. Његова се кКи Петрија и венчала 1824 године у таквом оделу, и ако се удала за земунског трговца, па је такво одело носила и у Земуну све до 1827 године. 2 ) На улицама и кад иду у цркву варошке су жене жриле лице као и Туркиње. Преко главе су .имале шулбентр) којим су читаво лице завијале, тако да су им се само очи виделе. Преко леђа су имале неку тзрсту фереџе , која им је покривала одело, Младе невесте идући на венчање и док не прође свадба и ло варошима и по селима покривале су главу дуваком или коиреном све до 1850 године.*) Док су сеоско одело и за људе и за жене, највећим делом, израђивале жене саме, Г| ) дотле је варошко и мушко и женско одело, сем кошуља и ча■рапа, било занатлијска израђевина, или су му се

0 Ј Вујић I, 38—39; Сретен Л. П , 26'2.

-) М, Гавриловић II; 729, 737. Приближно женско •одело види се из једног писма Кнеза Милоша. 7 маја 1824 г., № «22 пнше он кнезовима Суда Београдског да у прн-суству два трговца п двојпце терзија попечате и узапте све имање Настаса Фортомара, бившег његовог терзи-баше, који је побегао и оставио велики дуг, а да Настасовој женн оставе само „једно џубе, једну аншерију, једно ћурче илн либаде које буде јефтиније, један фес, једну шамију, једне ааауче и једне чарапе Дукаше с главе женине и с врата њена такође да поскидају“ (Држ. Арх , К. К , Дел. Прот. 1824).

'■') Вук С. Караџић га зове тулбенша (Срп, Рјечник 'код те речи).

V Сретен Л, 11., 84, 262.

■') Ј. Вујић 1, 107; 11, 178; Пмрх 107.

63

НОШЊА