Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

свештеНика и калуђера. Ношење браде сматрало се за непрнстојност. ~Господару Младене, сам знаш да ми је брат скоро умро; зато се нисам обријао, а не што не поштујем скупштину и њена засаданија“; рекао је Кнез Милош Младену Миловановићу, кад ra је прекорео што је необријан дошао у скупшГину о Малом Божићу 1811 године. 1 ) Брада се сматрала и као ненационална, па чак и као гадна ствар. „Ама што пустн ту браду, кумим те Богом, ниси Чнвутин? Где си ти видео човека с брадом? ...Имаде ли твој отац браду, имаде ли твој дед браду? Који носи браду? Некрштен човек, Чивутин и Турци... Не могу ти [ручатиј од оне браде... Како погледам, таки се гадим...“' Тако гввори у Стеријиној драми „Београд некад и сад“ једна старинска жена о брадн свога унука, чнновника, којн се у Паризу школовао, и отуда се вратно с брадом.-) За владе Кнеза Милогца ношња је претрпела извесне промене. Ослобођењем Србија је дошла у тешњи доднр са Европом. Свињарски трговци, који су ради трговнне одлазили чак до Шопрона и Ђура, моглн су, ничим неометани, доносити у Србију више европскога, но што је то смело бити, док је Србија бнла под Турцима. Они су доносили другојачи крој, другојачу моду, па и другојаче делове одела. Они су

вајца, који су бнли у апсу да пх примн да буду његови момцп u да пх држн као и друго момке, а „онп што су узели од кога глобе да одмах поврате, п како к њему дођу да пм обрија браде“. (Деловоднп Протокол Кара-Ђорђа Петровпћа, стр. 179).

’) М. Ђ. Милићевић, Поменик, стр, 473.

-) Ј. С. Поповић, Позорншна Дћла, св. IV, Београд 1853. стр. 37, 41—42, 46.

66

113 СРБПЈЕ КНЕЗА МНЛОША