Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

први понели j.uoae. чизме до које су из прека донели,~£ иначе су се носиле црвене чизме са калчинама". Они су први од Србајанаца понели и шешире од филца и сламе. 1 ) Сем тога Србија је била широм отворена странцима и њиховом утицају, нарочито по врховима, код богатих и истакнутих људи. Ана, кћи Јеврема Обреновића, под утицајем своје учитељице Тироловице, прва је Србијанка, која је напустила народно одело и почела да се облачи по последњој бечкој и париској моди. 2 ) Чиновници, Срби из Аустрије, којих је било по читавој Србији и њихове жене нису могли не утицати на своју средину. Утицај је, истина, био минималан, народна се ношња још за дуго, чак до наших дана, одржала, али је под Кнезом Милошем отпочела да се, под утицајем са запада, мало по мало мења и губи. Ношња је претрпела нешто измена и наредбама Кнеза Милоша. У неким крајевима жене су чешљале и намештале своју главу тако, да је иису могле окретати. Сем тога за овакво чешљање било је потребно много времена, те су се чешљале само један пут или два пут месечно. То је био узрок те су пре тридесете године остајале без косе и добијале кожне болести на глави. Због тога је Кнез Милош издавао наредбе да се овакво чешљање укине, Наредбе су наишле на. страшно незадовољство и отпор, те су морале да се употребе насилне мере. 3 ) 15 априла 1830 године пише Јеврем Обреновић из Шапца Кнезу Милошу да „ни трећа жена иије

0 Сретен Л. П., 202.

-) Куниберт, 527.

s j Куниберт, 468.

67

НОШЊА