Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

капе променнја, него и сад носе капе, као и од прнје“, а 22 априла јавља му: „а за капе сам оштро наложио да неотложно промењују". 1 ) Још за време првога устанка има помена да су неки људи у Србији шишали перчине, угледајућк се на људе који су са стране долазнли. Тако је Хајдук Вељко, између осталога, примио од Руса, који су 1810 били дошли у Крајину, и „косу стрићи“.-) Међу тим скидање перчина у маси народној није ишло тако лако. Карађорђева заповест да се ошишају перчини, јер у бојевима „Турчнн шчепа Србина за перчин, па му не да мрднути, а Србин Турчина нема за шта да ухвати, јер му је глава обријана".. примљена је са негодовањем, 3 ) и имала је само привременог успеха. Под Кнезом Милошем су перчини у велико ношени чак до 1835 године. 4 ) Само његовг енергија и врло оштре мере учинили су да је успес да их у народу нестане. Народ је скупљан у зборове, на којима су му старешине насилно, оштрлм маказама, скидали перчине. Људи су били овим врло незадовољни, а жене су плакаДе за њиховим перчинима као да им је ко умро. 5 )

0 Држ, Арх., К. К., Јеврем Обреновић 1830. №_ 341, 366.

-i Вук С. Караџпћ, Скупљенп нсторпјскп п етнографскк списп I. 236.

3 ) М. Ђ. Мплпћевић, Кнеж. Србпја стр. 136.

4 ) Сретен Л. П., 220.

5 ) Алексаначка Морава прпсаједпњена је Србпјп 1833г., а одмах за тпм, некако, моралп су сељаци скинутп перчине. Менп је у детпнству прпчала баба Вукава из села Лужана у Алекспначкој Моравп како је скинут перчин њеном мужу н осталнм Лужанцпма: Једнога дана дође капетаи са пандурпма и позва све сељаке код Куле (бпвша Френ-

68

113 СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША