Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Совету 1807 године једва су четворица били писмени, али и од њих су двојица само „знали којекако записати своја имена“, један је „знао мало боље од. њих“, а један једини „знао је писати и читати боље од свију попова и калуђера и многијех старјешинскијех писара по Србији“. г ) Пре устанка они који су желели бити попови или калуђери учили су по манастирима код калуђера, или код попова по сели.ма.-) За више какве науке није се ни знало. Вук Караџић је тек у Карловцима 1806 године сазнао „да има на свијету јошт више наука осим нашега Псалтира и Часловца“С) Манастрирске су школе биле раније праве школе, у којима су поједини калуђери били у пуној улози учитељаи називали се даскалимаЗ) Но многи су се учили

0 Вук С. Караџић,, Историјски и етнографски списи,. 1 , 63.

2 ) Вук С. КараџиК. Српски Рјечник, код школа; Прота, Матија, Мемоари, 24; Ј. Рајић, Исторпја Катпхизма, 13; 11. Радојчић, Афтобиографија Петра Руњанина, Срем. Карловци, 1014, стр 2.

s ) Вук С. КараџиК, С. Н. Пјесме. I. стр. Ш.

4 ) 1760 „јеромонах даскал Јеврем* (Љ. Стојановић,. Стари српски записи и натписи, Ш, бр. 4989); 1707 год. „јеромонахдаскал Дамаскин" (Љ. Стојановић, 11. бр 217)'; 1715 год. „даскал протосинђел Никанор 11 (Jh. Стојановић, II бр. 2с78); 1718 год. „Стефан даскал, јеромонах раванички" (Љ. Стојановић, 111, бр 5202,5307); код њега су учили књигу мног м свештеннци; параћински Петар [овановић и Стефан Марковић (Споменик XL11,106, Гласнпк Српског Ученог Друштва, 56,124), грабовачкп (Срез Ресавски; Споменик XLII, 112. Гласник 56, 150), поречки Димитрије Поповић (Гласник 56 135), пожаревачки ђакон Василије (Гласник 56. 159), и такодаље. У манастир Жупу дошао јс Никола Радовић из села Кута и ту је остао „до свога пострига четири годнне" (Љ. Стојановић, бр. 23SS).

75

ШКОЛЕ