Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

писмености по манастирима и појединачно, сваки код свог духовника. 1 ) Слично је било, само са много мање правилности., и у Србији пред устанак. У сваком је манастиру бнло по неколико ђака, који су се желели научити књизи, али су они више личили на манистирску послугу него на ђаке. Мањи су лети чувалн козе, овце, јариће, свиње, садили и плели лук, ишли уз плуг, купили сено и шљиве, и тако даље, а већи су ишли с калуђерима по писанији. Зими пак, пошто би сви у јутру донелн дрва, потом већи напојили калу'ђерске коње, а мањн почистили собе, скупили би се у какву собуде би им какав калуђер или ђакон показивао да уче читати, или би сваки учно код свога духовника. Многи су преко лета_ заборављали што би зими научили, и тако су понеки учнли по четири или пет година, па још нису знали читати.-). Овако су се у манастирима учпли многи познати људи у Србији с краја XVIII и почетка XIX века 3 .)

Ч Тако су се училн; омољски свештеннк Јанко у Раванпци „код духовнпка Васнлпја" (Споменпк XLtl, 104-, дртгн омољскн свештенпк Дпмптрпје у Манасијп у „духовника Ар■сенија" (Ibid., 105) п тако даље ('впди Споменпк XLJI, 141 146, 172-196. Гласнпк 56, 141, 142, 14S, 149,230, 236, 255, 274/

- Вук С. Караџић, Српски Рјечник, код школа.

3 j У манастпру Студенпцн учпо је око 1770 год. „читати пнсатн п црквено правпло" Самуило Јаковљевпћ (М. Ђ. Мвлићевић, Поменик, 189)- У исто време од прплпке, учио је у манастиру Троноши Стеван Јовановнћ (lb , 21 1): око 1780 год. учпо је у Нпкољу под Кабларом Хаџп Атанаспје Радовановић (1b , 751); око 1786 год. у Враћевшнпцп Мелентпје Павловић (lh, 491); око 1788 год. учно је „чвтати и писати“ у Горњаку Стеван Добрњац (lb., 142); око 1790 у Студенпци Мелентије Нпкшпћ (lb., 439); око 1796 у Троношп Вук Карармћ У исто време учпо је у Светој Тројпцп п Никољу Нп-

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША