Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

И ако је и у манастири.ча и код попова било врло мучно издржати тешке послове који су ђацима падали у дужност, „опет је сваки радо сносио, који је желео што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији онда није било другога господства кроме бити кнез, поп или калуђер“.’) Ако је где у којој нахији..била која школа, њу •су издржавали ђачки родитељи из места. У њу су доводили своју децу и људи из околине и плаћали месечно учитељу или мађистару, како га зове Вук, ,да их учи. Овакве се школе помињу у варошима: Београду око 1800 г.-), Карановцу 3 ), Лозници 4 ), Пожаревцу ') н Неготину 0 ), аод села у Рипњу. 7 ) Учитељи су у њима били или из прека, или из Старе Србије, или и писмени сељаци из Србије. У Рипњу су из турског времена запамћена два учитеља: Леонтије, родом из „Немачке", и Нестор, родом из Старе СрбијеР) Код Крњевачке Цркве (Округ Смедеревски) био је учитељ Јован Ранчић, родом

*) Прота Матија, Мемоари, 24.

-) М. Ђ. Милићевић, Поменпк, 57о.

3 ) У Карановцу је бпо око 1780 г. учитељ некп Тодор Рапа (М. Ђ Милићевић, Поменнк, 273).

4 ) У Лознпци је учио школу 1795 г. Вук Караџић <lb. 234)

■') Око 1790 п 1800 г. (Ib., 849, 576).

,! ) Око 1778 г. (Ib, Sl’4).

; ) М Ђ. Милићеввћ, Јован Ђак, 7 u 73: Годишњица Н. Чупића XIV, 71.

*) М. Ђ. Мплпћевпћ, ЈоваСЂак, 7.

78

ПЗ СРБПЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША