Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

из Брестова у Ресави. 1 ) Учитељи су били мало стални; остављали су школу и одлазили у друго место кад год су хтели, а исто су тако лако и отпуштани, кад год нису били у вољи онима који су их наимали. Има примера да су неки писмени људи од своје воље скупљали децу у своје куће, и бесплатно их учили књизи. Тако је Јевгеније, ћебеџија из Ужица, родом из Чајнича, пре првог устанка „поред свог заната, који је у великом радио, држао и школу у својој сопственој кући и децу беспаатно читању и писињу учио. Сиротој деци куповао је књиге и хартију за своје новце.“ 2 ) У школи су деца седела и учила од јутра до мрака, само што су ишла те ручала. 2 ) Настава је била врло слаба. Сем читања учило се по мало, у колико је учитељ знао, и писати. И у минастирима и код попова и у школама, деца су почињала учити из рукописа, јер Буквара није било. Учитељ напише ђаку шта ће данас учити, па кад то научи, он му напише друго. Или се употребљавао некакав „врлетни“ московски Буквар, који је са ужасним тешкоћама савлађиван, 1 ) или је чак после дугих мука, без икаква успеха, напуштан. 3 ) Кад би ђаци учили или читали, морали су сваки своју задаћу тако викати, да се у школи ништа није могло разабрати. Кад који ђак из рукописа или из Буквара научи бекавицу (срицање), онда узме Часло-

’) Ранчић је учио школу у Паланци у Банату (М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, 145—146).

~) Животопис Максима Евгеновића, 4.

’j Вук С. Караџић, Српски Рјечник, јкод школа.

4 ) Прота Матија, Мемоари, 28—24.

■) Вукова Преписка, 111, 93; Даница за 1827, стр, 2.

79

ШКОЛЕ