Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

10

рочито када се имају очигледни добри примери. На тај исти начин, само у обрнутом, негативном смислу постаје и хрђава жеља, хрђава мисао, грешна осећања, зла воља па и зло дело, С тога, у интересу срећне будућности друштва и народа, мудри и обазриви родитељи, наставници и сви јавни народни“ радници строго воде бригу о томе: шта ће њихова па и друга. деца чути, видети, прочитати, куда ће ићи, с киме ће се дружити. Они се у толико више брину и труде, што се добре склоности теже развијају и усавршавају, али када достигну _свој степе: савршенства, никакво искушење, нити каква саблазан не могу их помести на путу добра и светлости, нити их скренути са стазе Божијег закона. Сведок су томе безброј светитеља, ' праведника, преподобних и богоносних светих отаца наше цркве. Као и сваки коров, тако и хрђаве склоности брзо расту, бујају, и брзо доносе штетне плодове живота. Ако се узме, да се у тај духовни коров унесе ма и мало духовне светлости и божје благодати, хрђаве склоности ће убрзо почети да вену, суше; и једног благословеног дана видеће се сузе покајаног развратника, и осетиће се у њему дух послушвог и доброг човека.

Ко добро познаје природу човечије душе, тај зна да над. оба унутрашња човека у истини светли неумитни Божји глас: — савест. Ако савест стално надахњујемо молитвом, осветљујемо вером и росимо благодаћу Божјом, она ће и стално утицати на доброг и послушног унутрашњег човека. Удаљава. ли се савест од молитве и вере, она се лишава и благодати Божје, па следствено, удаљава се и од Бога. Тада савест постаје немоћна, те зао унутрашњи човек постаје непослушни син од кога постаје и велики грешник — развратник.

Када је то тако, знају ли родитељи, учитељи, и сви позвани колики грех на својој души носе, што не пружају деци и омладини довољно средстава и прилике, да се код њих развија и јача верско-морална свест, која чува савест и П0– маже, да се слуша глас Божји п извршује Божји закон! Ниједна друга установа није у толикој моћи да утиче, негује и усавршава верско-моралну свест као вера кроз своју божанску установу — Свету Цркву. Сви њени обреди, све њене св. тајне, све свете службе и свештенорадње имају за крајњу намену буђење и најуспешније неговање и развијање верско-моралне: