Izgled Beograda u prošlosti : predavanje održano na Kolarčevom univerzitetu

8

Арх. ДРАГОЉУБ М. ЈОВАНОВИЂ.

Предграђе почиње да се изграђује као што смо рекли од XI века, да у XV и XVI веку добије облик и величину како је на Боденеровом ллану приказано. Оно ће и даље расти, јер је Београд после пада у турске руке 1521 године имао један период од сто шездесет седам година мира у коме је Београд постао велики град са скоро сто хиљада становника у другој половини XVII века. За све то време град ће задржати исти облик. У то доба т.ј. у XVI и XVII веку стари средњевековни градови се у велико преуређују да би одолели све јачем дејству ватреног оружја. Али пошто је даљим освајањима Турака у Средњој Европи помакнута граница чак до Беча, то преправка Београдског града није била ни хитна ни актуелна. Тек после пораза турске војске под Бечом, 1683 године, приступају Турди убрзаној преправци Београдске тврђаве, коју су и Аустријанци наставили, после заузимања Београда 1688 годзше. Допуне које су тада извршене састојале су се у додавању бастиона на утловима и испред градских капија, док је у основи град и даље задржао свој првобитни облик. Тај утврђени град нестаће тек у првој половини XVIII века, после пада Београда у аустриске руке 1717 године. Нова тврђава, коју су подигли Аустријанци од 1723 —1736 године обухватила је својим бедемима стари град, па се и данас поједини старији делови могу видети у оквиру нове тврђаве. Али тада је потпуно нестало вароши са тог дела која је порушена да би направила места новим касарнама и војним магацинима.

БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА У XVIII И XIX ВЕКУ

Пошто је Београд био важно стратегиско упоршпте и за Турке и за Аустријанце, и једни и друти су тежили да што боље утврде Београд. Због тога је данас тешко установити шта су изградили једни а шта друти. Ако томе додамо и очуване делове стариЈег града који су на извесним метша вјгдљиви и очувани, видећемо да је цело то питање тако замршено да се једино пажлжвим посматрањем на терену може решити.

Из тот доба постоји прилггчан броЈ планова, који су као предлози слати Ратном савету у Беч на одобрење. По коме је плану почето грађење и дали је у току грађења било каквих измена, то се још не зна. За сада можемо у општим линијама рећи да се бедеми од камена моту пргашсати старијем периоду,