Izgnanici : albanska odiseja

Ви сте животворна вода која шкропи, Њом се срца краве н нестаје леда, Једно поколење пехар жучи попи,

Да остане деци само пехар меда.

Због вас на очајне вером сунце греје, · (О, клонуле руке и очи још смерне, (Сања ли вам душа слику кућне стреје, Поглед нежне мајке, осмех љубе верне»

Бачени су давно буздовани перни, Умукле су гусле, разбијене лире. Изгнани јунаци, кб путници смерни, Иду и не носе маче и панцире.

Дрхћу горе, шуми у пољу, на реци. Чујте од изгнаних и помрлих гласа, Оних Обилића што посташе свеци. Иду избраници, три велика паса, Меимари славе и слободе жреци.