Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

Бр. +.

Услед прочитаног протокола предходно састанка Г. Марретић 'вели, да у протокол није ушло све оно што је казао односно одбијања од његове стране понуде Штпринтера и Касела из Беча, за издавање лозова Српског Црвеног Крета, 0 чему је вели, као што је на састанку казао, сам своје разлоге написао и г. Марковићу секретару друштва, као своје од= војено мишлење које, се у проткол увести има, доставио.

(Јекретар одговара, да није могао то онако, као што му је достављено у протокол ставити, јер налази да има у писменоме нових навода, о којима није на састанку говорено, па се с тога не би подударали говори оних одборника, који су г. Маргетићу одговарали. Он бележи, вели, смисао говора сваког одборника, а не може стенографисати га од речи до речи. То ће се најбоље видети, кад се прочита оно, што je г. Маргетић напшеао, па сравни соним, што је он запста говорио.

Т. Маргетић вели, да је свима познато како је он говорио о узалудном послу, што ће се око проучавања подобних понуда имати, чим ће се издавање срећака од стране самог друштва на штету петог спречавати. У протоколу, што је Гг. Марковић саставио нема спомена о том, а оно што се њему чини да су нови изрази, то није ништа друго него природно објашнење оног што је речено. Пошто је Главни Одбор решио да узме речену понуду у проучавању, то Г. Маргетић вели, да он нема ништа против тога, само захтева да његово мишлење, које је одвојено од осталих мишлења дође Gc разлозима потпуно у протокол данашњи седнице пре него што Одбор пршетупи детаљном проучавању исте понуде, а то је:

Ла он налази, да се са проучавањем ни испитивањем полобних понуда само дангуби и спречава извршење закључка скушитине Првенога Крста од 20. Маја 1884 год. по ком би наш Црвени Крст сам своје срећке издавати могао. Ми смо вели, пре кратког времена имали подобну понуду од стране банкарске куће Меркура у Бечу, па је после тромесечног рада и испштивања цела ствар наишла на сметњу и била одбачена. У садањој понуди, која је врло глатко и вешто састављена, он