Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

94.

вештај, кад је он био тамо, а каса овде,у Београду. Међутим, правила су нам оставила могућност да држимо збор и доцније, ако раније не ститнемо.

Односно примедбе г. Марковића на курс лозова, ја нисам стручњак, али ћу замолити г. Јевтића, члана главног ообора, да т. Марковићу одржи једно предавање о курсу.

Милан Јевтић. — За продају лозова г Здокторе и господо, није надлежно друштво Црвенога Крста, него сама фирма, која је извршила емисију овог зајма — Гебеј и Комп. Она није имала ни потребе да пита главни одбор друштва Црвеног Крета, коме ће уступити продају ових лозова у Орбији и по коју цену. Гебеј и Комп. изабрао је сам своје банкаре овде, који ће, за његов рачун, извршити продају лозова у Србији. Зашто је фирма поверила само тројици банкара искључиво продају лозова у Србији, није ствар главног одбора. Истина је, да су банкари хтели да искористе ту прилику, вероватно и због тога, што је Краљ. Срп. Влада ограничила продају ових лозова за Србију на 150.000 ком. Они ву намеравали да врше продају лозова што корисније по њих зато су и цену од 22 дин. колико номинално и вреде ови лозови за први мах, подигли на 25 динара.

Вероватно да бицену ивише подигли, да су могли вршити продају лозова без контроле штампе и публике.

Друштво Црвеног Крста није одговорно за високу цеву лозова у Београду, нити може примити какву одговорност за то.

Д->Р ОветозаР МАРКОВИЋ. — Тачно је ово што каже г. Јевтић, али то значи да сам уговор није предвидео све случајеве. Јер уговор је сметнуо сума то, да се на рачун друштва Црвеног Крста може неко користити више, по што износи номинална вредност самих лозова. То је извесно једна грешка, јер се то не баца на одговорност ономе који продаје, него се ставља на рачун самог Црвеног Крста И онда се може чути где секаже, како је Црвени Крст једна кајишарска установа. То, господо, не треба никако допустити

Извесно је, дакле, да је учињена грешка у самом уговору.

Стеван Ћурчић. — Поштован г. предговорник дотакао се је у своме говору и неких финансијских питања, у којима, изгледа ми, да није довољно верзиран.

Из свега онога, господо, што је наш секретар г. д-р Борђевић прочитао, видели сте, да српско друштво Црвенога Креста пуне 22 године ради на томе питању, и да је Црвени Крст корак по корак освајао земљиште; најпре се давало мање, после више! најпре се тражило да хартије буду стране, па се извојевало да хартије буду српске; најпре се тражило, да буду