Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

Главни је одбор убеђен, да ће сву опрему моћи тако, извршити, да се чак и у случају рата неће бити принуђено дирати у главницу друштвенога капитала,

Главни одбор се нада, да ће ХХГХ, главни год. скуп прихватити овај корисни предлог, и испунити своју дужвост, којом ће задужити и обвезати своје потомство, и стећи признање и захвалност свих синова наше отаџбине,

Вршеђи ту дужност ХХТХ главни годишњи скуп лрипомоћиће са своје стране да Српски Црвени Крст, поред већ стечених и огромних заслуга, у прошлости, једнога дана по стане у будућности моћна санитетска установа од неизмерног значаја за нашу отаџбину.

Да се тб постигне, жеља је свију нас!“

Д-> Мита Николић. — Ја вам пажљиво саслушао предлог Главног Одбора и нисам мишљења да би га требало усвојити овако како је предложен.

Ко је ма кад имао учешћа у приликама кад је наша земља била у ратном заплету, тај зна, да је у таквим при: ликама, и при највећим повчаним средствима, апсолутно немогуће набавити све што је за рат потребно.

1885. год. бечки су грађани дали велике суме за набавку санитетског материјала, И кад смо ми, који смо тада живели у Бечу, питали Друштво Црвеног Крста шта му треба, оно нам је одговорило, да му треба јодоформ-газе п завојни материјал; али му ми нисмо могли послати тај материјал, јер га нигде нисмо могли добити.

Тиме што би се утрошио извесан приход од капитала, који би износио можда 80.000 дин. годишње, или и више, не би била учињена услуга нашем Црвеном Крсту у оној мери, у којој је треба извршити.

Ко је прочитао списак слаталишта ПЦрвенога Крста и списак ствари у његовом магацину, тај је видео да магацин Црв. Крета није тако снабдевен, да би, у случају рата, могао одговорити својој намени. Он нема ни довољно завојног материјала; нема довољно свега онога, што би у великим елементарним догађајима било довољно да задовољи потребу. Зато сам ја мишљења, да би Црвени Крст могао да установи једно велико стовариште завојног материјала и лекова, одакле би у свако доба, снабдевао државне болнице, а свој материјал једнако допуњавао новим куповинама.

Државне болнице грађанског реда троше годишње, сем набавке инструмената, око 150.000 дин. за набавку завојног материјала и лекова. Војни санитет, који данас даје лекове грађанским болницама, узима за тај посао 187 провизиона,

оф

a ip er zeba

ego}