Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“
49
дар ће аустријски Црвени Крст снабдети цео санитет свима потребама; Онда би он требао да има сваке године милионе на расположењу, а тога нема.
Али код нас влада погрешно мишљење, да је Црвени Крст војни санитет, и да оне дужности, које треба да врши српска, држава, треба да изврши Црвени Крст.
У осталом сви смо ми овде прожети жељом, да српским рањеницима и ратним болесницима будемо од користи. И кад ми данас овако излазимо иа сусрет, и дајемо у циљу те помоћи суму од 60000 динара у злату. поред нашег капитала, од 150.000 дин. и нашег прихода од 30.000 дин,, — ја мислим, да је то тако велика сума, да би било и сувишно још шта тражити. у
Г, д-р Сондермајер није био члан главног одбора за време
врпеко-бугарског рата.
Ја морам сада додирнути једну интимну ствар.
Српска држава, наша отаџбина, коју љубимо и дужни смо је љубити, често пута лакомислено поступа; често пута се унапред не брине, него кад дође опасност, онда дај из ока, из бока.
Кад је било у очи српско-бугарског рата, нас су звали ноћу да држимо седницу, и одмах сутра дан у јутру пред седник лруштвени отишао ја са мном у Беч, да набавимо извесне потребе за санитет. Да је било тада иб милиона дин, све би плануло. Исто тако може једног дана све ово што имамо, да плане, па да Црвени Крст опет остане сиромашно друштво, као што је и било.
Кад ми дајемо 80. 100 хиљада динара војном санитету, ја мислим, да је то и хумано и поштено. Молим свуп, да овај предлог усвоји, , :
Коста Јездик. — Колико сам и ако сам добро разумео Tr. д-ра Миту Николића, њему није било главно да поднесе овде некакав предлог, већ је он говорио о самом изнесеном предлогу, и све што је навео резимирао је на то, да не би требало да тај фонд остане неприкосновен.
То је смисао говора г. дра М. Николића.
Ако тако мисли и г. Сондермајер, ја ђу и њему и д-р Мити Николићу у исто време одговорити. :
Говподо, друштво Црвенога Крста треба да буде извор, који ће да има толико снаге да годинама, докле траје српске државе, српског народа моћно помаже војни санитет, да чини човечанске и српске услуге својој браћи па и страном свету. Ако се у принципу дозволи да се фонд може трошити, то ће имати рђавих последица. Претпоставите да ћемо у почетку
NIŠ пе бајт а
ст пије