Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

ова eer

43

потрошити само "|| или само 1, фонда, може држава доћи до потребе да влада једнога дана затражи да одједанпут цео фонд потроши. Ми то не смемо дозволити, ја дозвољавам да се извор прпи до последње капи онога материјала који је потребан, али не дозвољавам да ве уништи извор. Ако се дакле у принципу дозволи, да се један део фонда може потрошити, онда и целом фонду од 2 милиона динара може се рећи вечна, памет, Ми не треба тако да радимо, јер овај извор треба да живи докле живи српска држава и српски народ. Због тота ја сам мишљења да усвојимо овај предлог од стране главног одбора да овај фонд послужи за вечита времена, да буде једна спасоносна установа, која бе чинити човечанске услуге своме народу и страном свету.

Др Мита Николић. — Господо, кад сам ја истакао ову ствар, ја нисам мислио да са утроши фонд као што мисли U. Јездић да се готовина утроши, јер ја мислим да то није тро шење кад се новац уложи у реалне вредности или кад једну сугу новаца претвори у обртни капитал, и тај обртни капитал евентуадно доноси и неке користи. Разлог сам навео тај: ко се спрема за рат мора бити и у мирно доба потпуно спреман, Уверење т. Курчића да је миру Европи радом Хашке конфе ренције, осигуран на 10 година илузорно је, јер ми знамо да је после прве Хашке конференције букнуо рат између Русије п Јапана. Ми нисмо сигурни да се неће наћи повод да опет букне какав рат; ми морамо увек бити спремни за све оду“ чајеве да притекнемо у помоћ држави са свима средствима која друштву стоје на расположењу. Ја сам ово напоменуо и зато што није задатак Црвеног Креста да само у ратно доба притекне у помоћ држави него је задатак друштва да ну мирно доба помаже српско друштво како у евентуално тешким случајевима тако и здравственом погледу. Зато ја предлажем да пола милиона динара друштво уложи у непокретно имање или друго какво имање, које ће доносити користи у материјалном, моралном и здравстеном погледу, Ја предлажем да капитал од 1,500.000 дин. остане неприкосновени фонд, а пола милиона динара да се инвестира у непокретности у циљу побољшања здравствених прилика.

Најзад имам још да кажем т. Јездићу: кад дође држава у тешке прилике она ће и без нашега питања узети тај фонд. Кад ми грађани дајемо своје главе и имања, можемо дати и овај фонд. Кад дође у питање опстанак државе, онда је у питању и наш опстанак и ми тада морамо приложити све што имамо.

Д-Р Војислав М. Сувотић. — Да говоримо сасвим дадно