Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

крњити, онда би с тим било као кад се чарапа повуче за један конац, па оде све !

Због тога ја мислим да ми не треба капитал да дирамо, већ да га осигурамо да тај капитал буде од помоћи рањеницима не само за наше време. него и онима, који се буду борили и после 100— и 200 година.

То је моје мишљење што се тиче капитала друштвеног.

Каже г. доктор ако за државу наступи опасност, она ће да дође да нам то дигне. Јесте тако, она ће доћи и узети; али лосле кад се ојача, она ће нам, по свима правилима и по праву вратити. (Чује се: Као и апсански фонд!) Као и санитетски фонд, као и то, што ће се вратити сви депозити утрошени код полиц. власти. Кад дође време, држава ће то вратити. Дакле, то никоме неће пропасти. па неће пропасти ни нама. |

(во што рече г. Сондермајер, да ми ово не купујемо за војни санитет, него за себе, — ја знам да је неко у седници предлагао, да ми набавимо држави кола, ако она направи шупу. Ја сам на то казао: не, господо. Не треба тако да радимо. Ако држава направи шупу, она ће полагати право на та кола. Ми треба да направимо шупу, па да смо ми господари тих кола, а да их увек стављамо на расположење држави, кад год буде потребно.

Д-Р Вог. М. Сувотић. — Ми имамо за случај рата санитетску колону у Нишу, која кошта око 100.000 дин. Ми смо дали министарству војном први завој. Ја мислим да се о овоме питању доста говорило и да ми довољно дајемо за рањенике и ратне болеснике, и ја молим главни скуп да прими предлог Главног Одбора без икакве дискусије.

Председник. — Отављам на решење предлог Главног Одбора. Ко је зато да се овај предлог прими нека седи, а ко је против тога, нека устане. (Сви седе сем четворице).

Већина је седела. Према томе објављујем да, је примљен предлог Главног Одбора са свима гласовима против четири тласа.

На реду је 5. тач. дневног реда: предлози упућени Главном Одбору.

Д-Р Вог. М. бувотић. — Ја сам на време поднео један свој предлог Главном Одбору, и то не као секретар друштвени, већ као члан Друштва Црвенога Крста. Тај предлог гласи овако: