Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

95

невоље, очајни врисак толиких милиона људских створења најразличнијих народа. Од те међународне куће Црвенога Крста, тако исто невидљиво али тако исто непрекидно враћали су се таласи осеке, у којима су струјале утеха, нада, савети и извештаји о милионима у војсци, милионима који осташе дома.

Тамо, на бојиштима, с једнога краја света до другога разапињу на крст тело Европе. Из њених многобројних рана липти крв... али овде, у међународном органу Црвенога Крста, још куца њено срце, јер

овде нечовечним мукама времена одговара вечно осећање људскога милосрђа.

940) 0)0)