Izveštaj o Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu

што наппше, мучно је после пзгладптп. Упућује п]зве васпитаче дечје, матере, да пазе. како децу своју васпптају п шта пред њпма раде, јер кад једном урежу у дечју душу, бпло добро илп зло, тешко га је уњој пзгладитп. А школом сматра Досптпје цео свет: Док смо год жпвп, морамо се учптп добрпм стварпма, али у исто време ваља та добра. којпма се учимо, да употребљавамо како у своју корист. тако п у корпст других људи око нас... Само велпк родољуб п просветплац, какав беше Досптије, могаојеу оно мутно књпжевно доба, пре сто и впше годпна пстаћп своје намере: Да српскп учењацп на простом народном говору ппшу п на штампу пздају, п да његовп сународнпцп о свакој стварп слободно мпсле п све што чују, да суде п расуђују. Ударао је немплпце на празноверпце у народуп свакојаке предрасуде п на пнтелпгенцпју, у првом реду на немарно свештенство. које је допуштало, да народ душевно тоне у дубпиу мрака. За мерпло истине п правде поставпо је здрав разум човечјп. Како здрав разум допушта, онако нека буде домаћи п јавнп живот п васпптање. Савети здрава разума упућују у делпма Досптпјевпм родптеље, како ваља своју децу да васпитају п како да своје најмплпје благо учине срећнпм. Сам је поучавао п васпптавао децу п старпје, алп је п сам цела века свог учпо. У једио псто доба био је и учптел> п учегшк, п васпптач п васпптаник. А свагда је и свугде препоручпвао школе п науке п помагање тада врло слабе срнске књпжевностп. Прпјателд! застарелостп п мрака нападалп су га II књижевна му дела спаљпвали, алп славе његове не могоше сиалитп нптп умањитп. Дела се његова све впше чптала, па п данас се још радо п у сласт читају.

10

ТРИДЕСЕТЧЕТВРТП ИЗВЕШТЛЈ 0 СРПСКОЈ ВПШОЈ