Jadranska straža

jesti i privarne depeše. Malena štamparija moći ie da izdaje brodski listić za informaciju putnika. Uokolo palube postavljeno je 16 velikih ladica za spasavanje koje mogu da prime sve putnike i posadu, ukupno do 750 osoba. MaŠineriju broda tjeraju dva velika stroja, svaki sa 4 cilindra. Osim toga na brodu je mnogo drugih raznih strojeva za pojedine potrebe. Naročito je dobro uređen komandantski most i proviđen svim potrebitim modernim spravama. Lađom zapovijeda komandant g. kap. Vicko šimunković, a Časnici su gg. Ivo Radelja, Mario Petrić, Jakov Mardešić i Frano Topolšek. Usve je predviđeno 8 oficira. Komesar broda je kap. Cvijeto Jakšić. a njegovi pomoćnici gg. Josip Pavlović i Ivo Sapro. Upravitelj stroja je g. Josip Abel, a strojari gg. Ivan Vrh i Srećko Knezović. usve njih 8. Telegrafista na brodu je Rudolf A th. Sva posada je jugoslovenske narodnosti, pa je divno pogledati disciplinovanost i ozbiljnost njihovu. Lada je dosad vršila prekookeansku službu i vozila po raznim morima. U zadnje doba bila je u raspremi. pa se uslijed toga mora na njoj mnogo toga da uredi, naročito da bojadiše, očisti itd. To će se sve izvršiti u nasoj luci, gdje će uz 72 ćovjeka sadašnje privremene posade raditi na tome i lijepi broj drugih radnika. Rad će potrajati oko pola mjeseca i onda će lađa biti potpuno dotjerana i sposobna da primi izletnićku publiku. Kad sve bude svršeno. moći će da svak slobodno pregleda taj naš najveći parobrod. U marni će poćeti putovania prema voznom redu koji smo već javili. Svako putovanje r>očinjaće u Sušaku. a završavati u Splitu. Trajaće 12 dana. a cijena je doisto tako umjercna da se može da računa na veliki odaziv i naše i strane publike. Na brodu je sve jedan razred. tako da ie svi putnici imati slobodu kretanja po svim dijelovima, samo sto su razne cijene prema uredaju kabine. Te cijene za put i citavi! opskrbu za 12 dana kretaće se po prilici izmedu 3600 i 7000 dinara. Na ladi je podružnica »Putnika«, koja ie organizovati izlete u svakom mjestu gdje ie parobrod pristati. Nabavkom ove lade »Jugoslovenski Lloyd« je uistinu doprinio mnogo napretku naše trgovaèke mornarice. a uvelike će koristiti još jaćem razvitku našeg turizma. Dužnost je sva-

kog pojedinca da pomogne ovu akciju »Jugoslovenskog Lloyda«, jer time pomaže ugledu naše zemlje i upoznavanju njenih Ijepota.

ФРАНЦУСКИ КАПИТАЛ И НАШ ТУРИЗАМ

Једна француска банкарска rpyna показује јако HHTepecocaise за наш туризам, na je y томе с.меру поднела н потребне понуде меродавни.м фактори.ма за лобиваље концесије за спровођеље свога пројекта и планова. Опа намерава ла подигне молерне хотеле са потпуним ко.мфором y нашим туристичким центрима: y Јајцу, Котору, Улинљу, Охриду и још неким местима Јужне Србије. Капитал овог фраииуског конзорција састављен je ол великих финансијера из Француске. Г. Леон Реј, франиуски археолог, који ce последњих година бави истраживав>има y Албанији, лети сваке голине сврати ce на нсколико лана y Будву. Како je тај крај познат по својој ро.мантичној прнроди, бистрини мора, јачим сунне.м и врло лепим плажама, r. Реј ce je свим овим лепотама олу. шевио и оллучио помоћи, пре.ма својој могућности, овом сиро.машном крају. Ha н>егов упит, општпна му je уступила бесплатно око 900 м’ земљишта уз саму плажу, за градњу хотела. Г. Реј послао je већ и наирт хотела израђен ол париског архитекта А. Гран-а. Хотел lie бити грађен y молерпом стилу. са терасама и балконима, на три спрата са приземљем. Око хотела урелнће ce парк за ол.мор гостију a прел хотело.м протеже ce липна приролна,’ песковита и сунчана плажа. Чим ce изврши прелрачун, имало би ce приступнти градњн. Хотел ће ce изгралити нз армираног бетона, a носиће назив »Хотел на лобром сунцу«, на француском језику.

HOTELSKI KATASTAR I IZDA NJE HOTELSKOG VODIČ A

Inicijativom Jadranskog hotelijerskog saveza u Splitu započelo se je prije izvjesnog vremena sastavljanjem katastra za sve hotele na Jadranu. Taj katastar je vcć dovršen i sadrži sasvim tačne podatke za sve hotele na Jadranu od Susaka pa sve do Budve. Takav je hotelski katastar bio potreban za redovno funkcioniranje kreditnog zavoda za hotelijere, koji bi imao

da se osnuje u najkraće vrijeme. Kod sastavIjanja katastra Jadranskoga hotelijerskoga saveza najviše se je trudio vlasnik hotela »Velebit« u Baški g. Ante Tudor. Kod toga posta pomagao mu je zakupnik hotela »Sava« u Splitu i vršilac dužnosti tajnika saveza hotelijera g. Baumann. Konferencija u Rabu odlučila je da se prikupljeni podaci otstupe »Putniku« u Beogradu da mu posluže kao podioga za daljnji rad oko sastavljanja katastra za sva hotelska preduzeća u Jugoslaviji. »Putnik« se je obvezao da ie dovršiti taj posao.

Ft, to : Her hit - Dubrovnik TURISTIČKI PAROBROD »KRALJICA Alili JЛ« NA PRVOM DO LAS KU U DOMOVINU, PROLAZI MIMO DUBROVNIK

PODIZANJE NOVIH HOTELA U DUBROVNIKU I NA LOKRUMU

Završeni su pregovori za gradenje jednog velikog hotela u Dubrovniku koji ie se početi graditi ove godine. Hotel ie biti pri satironi moru i imaće preko 200 soba i najmoderniji uredaj sa posljednjim komforom. Isto tako se vode pregovori, da se na Lokrumu podigne jedan moderni sanatorijum sa preko 150 soba i najmodernijim uredajem. Ovi su pregovori na najboljem putu da se povoljno završe. Radovi bi također počeli ove godine u proljeću.

TURISTIČKA IZLOŽBA U DÜS SELDORFU I JUGOSLAVIA

Poznati putnički biro »Mittag« u Diisseldorfu priredio je i ove godine turističku izložbu zimskog sporta, na kojoj je izmedu ostalih država učestvovala i naša. Zauzimanjem i marljivim nastojanjem našeg kraljevskog konzulata u Düsseldorfu riješeno je pitanje spomenute izložbe sa potpunim uspjehom, a fotografije koje je poslalo društvo »Putnik« iz Beograda vrlo su lijepe i cine divan utisak na posjetioce izložbe. Interesovanje posjetilaca za našu zemlju, kao i traženje prospektnog materijala, najbolji su dokaz, da se kod nas vodi sistematska i dobro organizovana turistička propaganda. Potrebno je i valjalo bi željeti da i u buduće kod ovakvih i sliénih prilika, koje nani daju mogućnosti za turistiéku propagando u inostranstvu, kraljevska poslanstva na strani i turistièke organizacije u zcmlji ulože sav svoj trud na propagandu i unapredenje našeg turizma, od koga Jugoslavia sa puno prava može oéekivati jos mnogo veci moralni i materijalni uspjeh.

STATISTIKA PROMETA STRANACA U SPLITU G. 1930

U g. 1930 doputovalo je u Split ukupno 42.157 stranaca koji su u gradu proboravili bare-m jedan dan. Od tih je bilo 24.852 iz raznih mjesta u nasoj državi, a od inostranaca bilo je 3423 iz Čehoslovačke, 4748 iz NjernaČke, 4118 iz Austri je, 1166 iz Poljske, 497 iz Amerike, 930 iz Italije, 318 iz Francuske, 578 iz Englcske, 298 iz Svajcarske, 536 iz Madžarske, 177 iz Danske, 131 iz Rumunjske i 69 iz Belgije. Manji broj stranaca bio je iz slijedećih država: 58 iz Švedske, 56 iz Holandije, 40 iz Albanije, 90 iz Rusije, 18 iz Turske, 10 iz Spanije, 8 iz Japana, jedan iz Kine i 25 iz raznih drugih država. U ovoj statistici nisu uzete u obzir razne skupine stranili daka, skauta i slicnih organizacija, koje nisu u gradu proboravile barem jedan dan.

3A ХОТЕЛЕ У 3ETCKOJ БАНОВИНИ

За уиапређсње и олржавање хотела it х°' телијерства y Зетској бановини, бан г. Крста Смиљанић, одредио je суму ол милион липара, која je лолељена Beli постојеИим хотелима, рали оправака и лругих сличних потреба.