Jadranska straža

заштиту наших права, које с.мо и тс како скупо платили, a које ce иначе наизмение признају н поштују по свима н према свима међунаролно признатим лржавама. A.lCKCandap Луксузнн 11) MHU4K.U пароброо Средином децембра .месеца прошле голине изашао je из ралионицс Државне речне пловидбе на Алн Цигаллији наш пајвеГт рсчпи луксузни путнички пароброл Александар, који je накоп три мссеца рала y овој ралиониuii из основа реновиран те je са изменама и лопунама стао на прво место међу броловима уопште на целом Дунаву. Даиас пароброд Ааександар na пропшреној ropiboj палуби може ла при.ми лвапут bhuic путннка nero раније. Његов заповслнички мост сала je сличан, и по типу и по месту na које.му je, заповелничком мосту поморских бролова. Ha мосту ce налазе великн рефлсктори за notino путовање. Брод и.ма молерпо купатпло, шест кајнта за спавање и модерну кухнњу, a y првом и y лругом путничко.м разреду и радиоапарат. »Preradovič« najjaći reniorker Jugoslovenske rijećne plovidbe Na brodogradihštu fabrike Sartid u Smederevu renovi ran je, također iz osnova, remorket »Preradović« jedan od najjačih remorkera Jugoslovenske rijećne plovidbe. Ovaj je parobrod sagrađen 1870 god. na brodogradilištu Ganz Danubius u Budimpešti, a bio je odvučen na grcbište brodova da bude razrušen. Međutim on se opet pomladio i stekao novu snagu rako, da će moći da vuče osam šlepova, po deset vagona svaki, sa šest kilomctara na sat. Sveti otac Nikola zastitnik nasib brodara Na parobrodu »Aleksandar«, Drž. riječne plovidbe, na dan sv. Nikole, nasi su brodari i ove godine na svečan naćin proslavili svoga zaštitnika, svetoga Nikolu. Domaćin slave bio je zapovjednik p/b »Aleksandar« g. Popović Janko, a ćinodejstvovao je prora Saborne crkve g. Petrović Milivoje. Svečanost je trajala do kasno u noć. Gosti je bilo oko stotinu, medu kojima adutant Nj. V. Kralja, pukovnik Leko Jovan; izaslanik pretsjednika vlade, Stanojević; admiral Stanković Nikola; admiral Prica Dragutin ; Ministar saobraćaja Radivojević Laza; bivši Ministar saobraćaja Jovanovic Vasa; izaslanik Nj. Sv. Patri jarha, Branković Vasa, direktor rijcčne plovidbe Trebinjac, te mnogi izaslanici privatnih brodovlasnika i drugi. Takoder je istoga dana proslavio svoga zaštitnika sv. Nikolu i Udruženje privatnih brodovlasnika u Beogradu. Mi amo, sa plavoga Jadrana, ne možemo nego da sc radujemo preko Jadranske straže našim rijećnim brodarima osoblju, brodovlasnicima na njihovom naprctku, njihovoj slozi i na njihovim lijepim slavama, koje msmo vidjeli na našem moru i ako su nasi pomorci jednom bili pokušali da slave sv. Nikolu, zaštitnika pomoraca. Pretplata tal, brodota na naie luche prisiOjbc Ugovorom o trgovini i plovidbi sklopljenim između naše Kraljevine i kraljevine Italije reciprocno je zagarantovan jednaki postupak sa brodovima druge Strane ugovornice kao sa domaćima, osim sto se tiče ribolova, kabotažc i subvencioniranja brodarskih preduzeća, što je sve pridržano za doinaće brodove. Prema tome su i talijanski brodovi u principu stekli pravo da budu izjcdnaćeni sa domaćima i u pogledu plaćanja lučkih pristojba u našim lukama. Za to su talijanska parobrodarska društva odmah po ratifikaciji ugovora o trgovini i plovidbi tražila da se i njihovi brodovi mogu pretplatiti u našim lukama na lučke pristojbe, što znači, da mogu u jedan

put piatiti određcni relativno malcni iznos, c da budu kroz citavo kalendarsku godinu oslobodcni daljnjih pojedinačnih plaćanja, koja iznose kroz Citavu godinu, narocito kod brodova, koji vrše redoviti saobraćaj sa nasini lukama, znatne iznose. Ovome traženju je i udovoljeno uz uvjet da talijanski brodovi koji se žele pretplatiti, budu opskrbljeni naročitim ispravama, koje ih ovlaščuju, da kroz vrijeme abonmana smiju pioviti samo unutar granica naše male obalne plovidbe, t.j. unutar Jadranskoga Mora, kako je predvideno i za naše brodove, te da se njihova plovidba kontroiira po nasini i njihovim luekirn uredima vidiranjem iste isprave. Talijanske su vlasti odnosne svoje brodove doista opskrbile tim ispravama, tako da se mogu nesmetano pretplatiti na lučke pristojbe i kod nas. Ovime je udovoljeno još jednom talijanskom zahtjevu. Nadamo se, da će sve näse vlasti budno paziti da se ova povlastica po talijanskim brodovima ne izrabljuje izigravanjem zabrane prelaza odredenih granica plovidbe, jer bi time bili u mnogo povoljnijem položaju od naših i opasniji u konkurenciji. Glede teksta samih isprava, kojima su u tu svrhu opskrbile talijanske lućkc vlasti svoje brodove, mora se ovom prilikom odresito prigovoriti. U prvome redu se hoće našim uredima podmetnuti da ureduju na talijanskom jeziku, jer je ne samo tekst same isprave, nego su i vizumi pisani isključivo u talijanskom jeziku. Ali m to nije dosta. Premda su te isprave najnovijeg damma, za čudo u njima se naša Kraljevina ne nazivlje Jugoslavijom, nego KraIjevinom Srba, Hrvata i Slovenaca i naše luke srpsko-hrvatsko-slovenačkima. Ne možemo vjerovati, da talijanskim vlastima nije poznato da se naša Kraljevina nazivlje Jugoslavijom, već moramo pretpostaviti, da ova neispravnost ima stanovitu tendenciju, koja mora i politièke siijepee uvjeriti sto valja a što ne valja. Medutim porućujemo našim susjedima, koji tako rado spominju sva tri plemena našeg naroda, da nam je vrlo dobro poznato koliko su im sva tri draga, i da je jugoslovensko ime sinteza zeljâ i osjećaja svih triju naših plemena. To mi jesmo i tako hoćemo da nas se zove., Proti drukčijem nazivanju naše Kraljevine u službenim aktima morali bi nasi kompetentni faktori protestirati. Htio neko ili ne litio, stvarnost je tu, da je Jugoslavia jedinstvena, jaka i nedjeljiva, a to će uvjerenje steći sigurno vremenom i nasi susjedi. ITALI JA Nora talijanska kr statica »Gorizia« Javljaju iz Livorna da je u prisustvu general, sekretara faŠističke stranke g. Giurati-a spuštena dne 4 deccmbra u more nova talijanska krstarica »Gorizia«. Posasi tonate talijanske ratne flöte O porastu tonaze tal. ratne flöte u 1930 g. objavljeno je službeno saopćcnje: U pr. godini izgradeni su ovi brodovi : Laka krstarica Nicoloso da Recco (1654'tone), podmornice Squlo, Narvalo, Delfino Corridoni Tricheco i Sctembrini. Tonaža ovih podmornica se krećc od 802 —810 tona. Nadalje su izgradene krstarice Zara (10.160 tona), Di Giovanni dalle Bande Nere (4975 tona). Fa Barbiano (4975 tona), Collcomi (4975 tona) i Gorizia (10.160 tona), te torpedo razarači Frechia i Dardo svaki po 1225 tona. Ukupno je talijanska ratna mornarica porasla za 59.315 tona. Abonoma na luike taksc Strani i domaći brodovi mogu da se predbrojc za svaku kalendarsku godinu na Jucke takse i plaćaju jedanput za svu godinu Lit. 9. — po. registr. toni za vanjski a Lit. 3. — za

nutarnji saobraćaj (kabotažu), urne stiču pravo da za gorcnavedeno vrijeme saobraéavaju u bilo kojoj talijanskoj luci. Dobitak Navigazione generale italiana Navigazione Generale Italiana zaključila je poslovnu godinu 1929-30 sa dobitkom od cca 31 .OOO.OOOLit. Njezina se flota sad sastoji od 9 jedinica. Kroz prositi godinu prodao se jedan brod (Città di Genova), dok je u gradnji jedan novi (»Rex«), Криза талијанског ópodapemoa Успркос јаким субвенцијама и многобројним заштитним мера.ма, које и.м пружа фашистичка влада. талијанска ce паробродарска лруштва борс са великим тешкоћама, како услед смаљења поморских тарифа, тако и услед опалања талијанске прекоморске трговине. У најтежем положају налазе ce тршНанска паробродарска лруштва, која осим rope споменутих неприлика имају да подносе и послелице, које произлазе отуда што сс значај и важност тршћанског и ријечног пристамишта налазе y опадаљу и без обзира на кризу по.морског бродарства и светске трговине. Изгледа ла ce томе лодаје и тенденmija банака и паробродарских друштава из старих граиица Италије да искористе ситуацију да завлалају тршћанским и ријечким сродним предузећн.ма. Новине јављају да су ријечно паробродарско друштво »Адриа« и TptuliancKo друштво »Либера Триестина« запали y тако тежак положај, да су морала хитно сазвати скупштине акционара. У току последље пословне године ова два друштва су претрпела толике губитке, тако да су изгубила по трећину свога основног калитала, који je код првог износио 30, a код другог 150 милиона лира. Prihkc и parobr. dr list vinta fiilijske Krajine O teškim prilikama u kojima se nalaze velika parobrodarska poduzeća sa sjedištem u Trstu, vet se dovoljno pisalo. Ali i manja parobrodarska društva u Julijskoj Krajini proživljavaju teške dane.’ Tako je nedavno zaključena likvidacija parobrod. društva »Società di Navigazione Monfalconese« sa sjedištem u Monfalconu (Tržiću) kod Trsta. Parobrodarsko društvo »Marco U. Martinolich« sa sjedištem u Malom Lošinju uslijed devalvacije u akcijama zakljućilo je, da smzi društveni kapital od 12 milijuna lira na 10 i poi niilijuna, a nominalu akcija sa 200 lira na 175 lira. ENGLESKA Porast pronteta u londonskoj luci L’sprkos svjetske trgovačke depresije registrirano je, da je u luku Londona kroz deset rnjeseci, t.j. od 1 januara do 30 septembra 1930 godine ušlo brodova sa ukupno 800.000 tona. Prema tome ove godine ukupna tonaža brodova u luci Londona premašila je tonažu u istom vrcmenu prosic godine, koja je bila zabilježena kao rekordna. НЕМАЧКА Kano Не.чци полажу ceo je по.чорце У Хамбургу je осповано грађевно друштво Seefahrt ist not ca залаћо.м да подиже властите Kylie за становаље и ла их упајмљук поморцима, ла им на тај начип помогне, ла лођу до властитог крова. Ово je друштво до сала полигло три своје куће, a од најма be подићи До.м за старце поморце. Да би У своме настојаљу око збрињавања помораиа mro боље успсло, друштво ce je споразумело са Хамбуршком штелионнцом ол 1827, к°Ј 3 je отворила нарочити збирни рачун пол >*' меном Зефарт ист nom те прима улоге ол Dal je na str. 11 ogtasnog ihjela