Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 89

су и где иду, када се нађе да је харамбаша Станко Пушибрк рођени брат Павлов, они се братски изгрле и ижљубе и скупа пођу у Високо. Стигли су у добри час: Јусуфу осеку глану, и са Анђелијом се здраво и весело врате у Озрен. И ту учине правду: посеку два најгора калуђера, а осталима запрете да ће исто тако проћи ако продуже зло радити. Омер и Хајредин понова пређу у православну веру, постану опет Војно и Павле. Но да ли ће се сада Војно оженити са Анђелијом, када су препреке отклоњене и када су обоје слободни 7 Војно држи да је она у харему постала »усанут цвет, усанут од отровне руке;“ он је воли, али му образ не допуште да је узме. И онда се обоје заветују даће до последњег свог дана борити се противу богомрских Турака који су им срећу убили. Ајдуци се такође свечано заклињу да ће им цео живот бити испуњен борбом и мржњом противу Турака, и, док им руке буду могле сећи, требити народне крвопије. „Крв за род!“ грми Војно. „Крв за род!“ прихватају горски витезови, п кров: редове турске потере, која је већ пошла за њима, пробијају се и хватају се Саве.

Ено их у Мађарској, на равном Мохачком Пољу, где бране хришћанство и Краља Лајоша од азијске најевде. Али узалуд се Павле Бакић и Војно Радић гао лавови боре и слажу Турке као снопове, сили се одолети не може и они једва спасавају главе, отиснувши се на шејкама низ Дунав. Анђелија, са својом тетком Јевросимом, лута по разбојишту, и, као Косовка Девојка, преврће мртве и рањене, не би ли се на Војна намерила. Не нађе онога кога је тражила, али је случај намери на оног истог Ре-