Jakov Ignjatović : književna studija

9) ЈОВАН СКЕРЛИЋ

џепа, који је из сарајевског харема спасао, и који се, после подужег бесциљног лутања, опет вратио у турску ордију. Она му превија ране, залечи их, и пошље га да јој потражи Војна. Опет преобучена у турско одело, она иде са њиме у Будим, одакле са бедема спази Војна где на шајци промиче низ Дунав. Реџеп је оставља на чепељску аду, и сам се у Будиму сусретне са Војном, преобученим у турско одело, и упути га тамо где му је драга склоњена. Сада сам хоће да путује, у Бугарску, али се на путу сусретне са старом Јевросимом, и обоје одлазе у Острогон, где су Срби са бојним шајкама, п где је по свој прилици и Војно.

Страшни дани су настали за земљу угарску. Турци су као скакавци пали на њене равнице, п у томе часу и Запоља подиже заставу буне. Где је боја и опасности, ту су витешки Срби први. Војно, чије само име задаје страх и трепет Агарјанима, како би рекли наши стари летописци, сече их и тамани, и тако „дане и године проводи“. У Јегру је јуначни Стеван Дабов, који брани град са 2.000 бораца против 150.000 Турака. Војно, са својим Србима, са невероватним јунаштвом, пробија. се кроз густе редове непријатељске, и прискаче у помоћ храбрим Угрима. И број и нада опсађених порасла је, и они успешно одбијају страшне нападе турске. У једноме окршају са Турцима, у који је Војно ушао заједно са Анђелијом, из страха да му драга не би пала у душманске руке, сјури јој сабљу у груди. Градској посади пође за руком да њега спасе, али полу-мртва Анђелија остаде у рукама својих старих злотвора. Рана њена није самртна, залечује се и она опет постаје робиња мрских Турака. У једноме