Jakov Ignjatović : književna studija

96 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

људе које је познавао и догађаје које је гледао. Пуно његових романа, и то највећи, само су од-

сечци истинског живота, и нису ништа друго до

укњижена, још сирова стварност. И то су махом били сентандрејски људи и сент-

„андрејски догађаји. Детињске успомене увек су

нај јаче и најнеизгладљивије, оне нису ништа друго

„до за дуго продужен утисак који непрестано траје

и који се никада не да истрти из приемљиве душе

дечје. Игњатовић је добро запамтио шта ја видео,

то је понављао са фотографском тачношћу, итоу толикој мери, да су му доцније пребацивали што даје сирову стварност, ни мало прерађену и процеђену кроз уметничку душу.

И ако је ретко обележавао где се дешавају његови романи, назначујући само почетним словима места, ипак се без велике муке даје видети да им

је поприште Сентандреја и Пешта. Само, то није

била она више лепа и цветна Сентандреја из ХУШ и првих година ХЛТХ века, када су њени грађани поносито певали: „Ми же Сентандрејци целог света славни.“ Пешта се све више и више стала дизати, и то на њену штету; вармеђа јој отима једно по једно право, благостање њено почиње опадати: кола су окренула низа страну. Стара, предузимљива и радна српска буржоазија, која је великим трудом и напорима стекла богатства, предала их је у руке своме млађем, млаком, гњилом нараштају, неспособном за рад и напрезања, жедном провођења и уживања, који ће у сибаритском и лаком животу потрошити оне силне хиљаде што су стари стекли у својим трговачким походима на лајпцишке и краковске вашаре. То је нараштај који хоће да